Књига посвећена стрип цртачу Вељку Коцкару, који је имао само 24 године када је стрељан 1944, осветљава како трагичну судбину једног талентованог и заборављеног аутора тако и време у коме је живео.

Поред опсежног текста о животу и раду овог талентованог умењтника, књига доноси и његов готово комплетни опус у медију стрипа.

Више о овом издању које је приредио Здравко Зупан видети у предговору Саше Ракезића овде.

Поштовани читаоци, изашао је нови, пети, број ревије Златно доба у ком објављујемо прва два стрипа Радомира Перице, једног од најталентованијих српских стрип аутора, који су изашли у Микијевом царству када му је било само шеснаест година. Прва табла Перициног Новог Тарцана изашла је 8. јануара 1941. у 191. броју овог листа. У ритму од две табле недељно пародија младог аутора на Тарзана, тада можда и најпознатијег јунака популарне културе, успешно је надоместила недостатак Дизнијевих и уопште иностраних хумористичких стрипова у Микијевом царству. Стилизација главних ликова у стрипу, поред Дизнијевог, показује и утицај тада популарне јунакиње стрипа и анимираног филма Бети Буп (Betty Boop). Неколико недеља касније овај стрип је у целости репризиран у 172. броју Плавог забавника.

По окончању Новог Тарцана, Перица у 203. броју Микијевог царства од 19. фебруара започиње нови шаљиви стрип под називом Пут на Месец. Цртан у истом маниру, Пут на Месец има истог главног протагонисту сада под именом Мики Мортон, док се псић Цуле из Новог Тарцана сада зове Рики. Сама радња овог стрипа је пародија на Флаша Гордона (Flash Gordon) Алекса Рејмонда (Alex Raymond). Такође, занимљиво је да се у овом стрипу појављују бројни други популарни стрип јунаци чије је доживљаје млади аутор грозничаво пратио 1930-их година. Перицин Пут на Месец до сада је репринтован само једном, у првом броју београдског Малог забавника из 1951. године.

Такође, на овом месту у прилици смо да Вам саопштимо да се раширила продајна мрежа наше ревије и Златно доба сада се може набавити у стрипарницама Алан Форд и Дарквуд и књижарама Беополис, Б92 шоп и Стубови Културе у Београду, у Клубу обожавалаца стрипа и књижарама Соларис и Љубитељи књиге у Новом Саду, књижарама Ин бук у Шапцу, Театар у Зрењанину и Византија на Палама. 

Поштовани читаоци, обавештавамо Вас да је из штампе изашао први албум наше новопокренуте едиције која ће објављивати најбоље домаће стрипове савремених аутора. Едиција почиње са Бреком Дарка Перовића, свакако једним од наших најбољих остварења у медију стрипа. Албум је штампан у 500 примерака, тврдог је повеза и има 48 страница. Брек ће се у продаји наћи од 10. јула, о чему ћемо Вас још обавестити. Поговор је написао Зоран Ђукановић, и у наставку преносимо делове тог текста:

“Са Бреком Перовић је снажно вратио приоритет приповедачком чину у домаћем стрипу с краја осамдесетих. Наравно, после искустава радикалних светских струјања у стрипу седамдесетих и почетком осамдесетих, за Перовића више није било могуће да се врати сасвим класичној, конвенционалној причи. Акционост Перовићеве приче богато је прожета неком врстом приповедачке меланхолије. Ту је могуће и потребно дешифровати неке ванстриповне утицаје. То су свакако утицаји шпијунске прозе Ле Кареових романа, кинематографски утицаји Блејд Ранера Ридлија Скота, а у траговима и Сталкера, па и Солариса и Огледала Андреја Тарковског.”

“Дарко Перовић је са Бреком направио корак од седам миља. Овај искорак је био толико велики да је одредио цртачку судбину једног тихог момка који би пригушеним гласом понекад нешто ненаметљиво искоментарисао међу претенциозним главама којих се могло срести на састанцима Београдског круга 2 у Мажестику. Неки су више причали, тек понешто урадили док су развијали идеологије стрипа, шта се мора обожавати, а шта заслужује доктринарни презир са „Олимпа”. Дарко је, међутим, углавном ћутао. Бавио се пасивним авантуризмом цртачког стола. Знао је да се тамо налази срце тајне.”

Објављена је књига (Б5, 200 страна) одабраних стрипова Александра Зографа „Половни свет“ у издању ЈП Службени гласник. Александар Ракезић - Зограф, добитник је награде „Десимир Тошић“ за ту књигу, која му је додељена 19. фебруара, на дан Тошићевог рођења. Зограф, иначе, тренутно редовно објављује своје стрипове у недељнику Време.

- Реч је о репрезентативној књизи радова Александра Зографа, који је један од најпознатијих стрип аутора овде и у свету. Зограф није представник индустријског, већ ауторског стрипа и као такав је препознат у иностранству, пре свега у Америци, Француској и Италији. У тим земљама стрип није сведен на једноставну димензију и третира се као уметност. Дакле, тамо су померене границе стрипа, који представља дубоко промишљање и сведочење о времену у коме живимо. Стрипови Александра Зографа садрже приче о путовањима, приче из давнина, занимљиве разговоре са људима… Иначе, догађаји из његовог живота веома су необични, односно хиперреални, тако су врло интересантни за стрип-обраду - објаснио је Небојша Грујичић, уредник културне рубрике Времена.

- Посебан угао из кога посматрам свет очигледан је у књизи „Половни свет“. Ипак, теме у свим мојим стриповима односе се на реалан, стваран живот. Приче увек проналазим, никад не измишљам. Проналазим и људе који могу да кажу узбудљиве приче, као и старе, заборављене, а веома занимљиве књиге. Такође, често путујем, упознајем занимљиве људе и правим приче о посећеним местима. Међутим, не проналазим све приче на позитивним местима. Људи су највише понижени у породилиштима, школама и на гробљима, али и та места могу да буду јунаци стрипова, јер се ту добро види однос државног система према људима који живе у конкретној земљи. Хоћу да кажем да приче проналазим свуда, односно да свуда око нас има много невероватних ствари, али се осећај за необично налази у сопственом размишљању - објаснио је Зограф.

На традиционалном фестивалу стрипа у Бриселу данас је представљена изложба радова српских аутора и цртача стрипова који махом сарађују с издавачима у Француској и Белгији. 
На фестивалу су изложени цртежи Дражена Ковачевића, Зорана Јањетова, Милана Јовановића, Александра Гајића, Леа Пилиповића и Тибериу Беке. Љубитеље и ауторе стрипова је поздравио амбасадор Србије у Белгији Радомир Диклић који је указао на дугу традицију и популарност стрипа у Србији. Диклић је посебно поменуо велико име светског стрипа Енкија Билала који је из Београда дошао и направио велики успех у Паризу, једној од престоница ове уметности. У приказу изложбе су белгијски организатори истакли да је у Србији и бившој Југославији стрип био у правом процвату 1970-их и 1980-их година. Навели су и да је у доба социјалистичке власти постојала прлична слобода за домаће ауторе и издавање стрипова страних сценариста и цртача, осим у случају страних стрипова који су отворено криковали комунистичке режиме. У Србији је, како је подвучено, после 2000. године дошло до замаха у издавању стрипова и посебно у повезивању српских цртача с француско-белгијским тржиштем, а најпопуларнији су јунаци фантастике

У издању београдског ИПС-а појавиле су се прве две књиге интегралног издања легендарног Тинтина, белгијског аутора Ержеа. Прва књига доноси прве две епизоде серијала, које су већег обима, а у осталим ће ићи по три албума. Цена је 900 динара, издање је тврдих корица и у колору.

Двадесет шестог маја у 18.00 часова, у сарадњи са амбасадом Белгије издавач ће одржати промоцију овог издања и сусрет са читаоцима у просторијама Француског културног центрау у Београду, у Кнез Михаиловој 31. Учествују уредник Данко Јешић, преводилац Бранислав Глумац и амбасадори Белгије и Француске.

Поштовани читаоци, из штампе је изашао нови, четврти број ревије Златно доба. Овом приликом враћамо се у 1937. годину са стрипом Ђаволов шегрт једног од наших највећих аутора тог доба Сергејем Соловјевим. Прва епизода овог занимљивог остварења под називом Ђаво и његов шегрт почела је да излази у 163. броју листа Мика Миш 31. децембра 1937. године. Током наредне године на страницама истог листа завршен је и наставак под називом Ђаволов шегрт у XX веку.  У случају обе епизоде Ђаволовог шегрта, Сергеј Соловјев је наступио као целокупан аутор, што је можда и разлог одређених недостатака у структури приче и наративне линије. Треба, дакако, поменути и да је ово један од првих радова великог аутора, у ком се и његове ликовне способности тек развијају. Стрип о ђаволовом шегрту, после премијерног објављивања, поновљен је и на страницама побочног издања Забавника Мика Миша, у два броја. Од тада, ово занимљиво остварење никада нигде није било репринтовано, те је ово, у том смислу, јединствена прилика да се после више од седам деценија поново нађе пред читаоцима. 

Овај број, као и све раније, можете набавити у стрипарницама Алан Форд и Дарквуд у Београду, у Клубу обожавалаца стрипа у Новом Саду, књижари Театар у Зрењанину, књижари Византија на Палама и стрипарници Либелус у Загребу. Такође, све бројеве можете наручити на адресу komiko.strip@gmail.com 

Највећи део радова у издању доживљава премијеру на овим просторима, а неке стрип табле ћете видети у новом руху, као што је то рад Жељка Пахека “Синема хисториес” (објављеног у црно-белој техници у Стрипотеци 1986. године). Сада га можете видети у пуном колору. Врло добро знате какав је Жељко колориста…
     Сви они који су волели “Ворлох”-а и “Нити снова о моћи” сада ће премијерно имати прилику да виде стрип изванредног Зорана Туцића “Илихадар” који представља спону између његових радова из осамдесетих година и “Трећег аргумента” који је урадио у сарадњи са Зораном Стефановићем по прози Милорада Павића.
     Ђорђе Миловић, такође премијерно, нам представља стрип “Човек из воде”. Прича проткана људском зависти и похлепом завршава се онирички у дубинама мора Жила Верна.
     “Крв није вода” је стрип никога другог до Санчеза Абулија и нашег Дарка Перовића. Мислим да је поред овако звучних имена излишно говорити о квалитету стрипа, уверите се сами…
     Они који воле саврсено прецизан цртеж, шрафуру без грешке, знају и ко је Гето у свету стрипа и илустрације. Црно-белим стрипом у сарадњи са Слободаном Ивковим пружиће вам уживање самим погледом на стрип.
     Наше горе лист са пуно поентилизма, одличним кадровима и композицијама, Нина Буњевац представља се стрипом “Пружа се прилика”. Ако сте љубитељ онога што негују “Drawn & Quarterly” свидеће вам се Нинин минуциозни рад.
     Легендарни “Спунк” (стрип магазин за младе) поред стрипова у боји неговао је и црно-зелене, црно-жуте странице на којима су се појављвали радови Игора Кордеја и Мирка илића, али и Шандора Гогољака чији рад под називом “Љубав” сада публикујемо први пут .
     Предпостављам да сте са радовима ових домаћих аутора добро упознати и да вам о њиховом квалитету нема потребе још нешто говорити.
     Циљ је био (а тако ће и остати) да у сваком броју представимо по неког изузетно познатог страног аутора. Овог пута су то Виторио Ђардињо са једном кратком никада раније објављеном причом о његовом јунаку Сему Пезу, и Рик Веич ветеран из магазина као што су “Епик” или “Хеви-Метал”. Иако сам љубитељ многих његових стрипова из тога периода испунио сам му жељу и објавио луцидну пародију на Чарлса Брауна под називом “Сњупи”.
     Поред њих, ту су нама можда мање познати млади Шпански аутори као Пау Родригуез (Делкур), Пако Рока (награда на фестивалу “Лука” 2008), Ема Риос (љубитељима манги свидеће се овај стрип под називом ” Накамура”, сјајни Сагар Форниес, Алберто Белмонте, Алеикс Хостау…
     Из осталих земаља присутан је Чешки млади стрип аутор Милош Мазал, из Пољске Јачек Фрас, Белгије Стевен ду Паре…
     Ипак за мене су два потпуно нова квалитетна откровења Марсело Лелис из Бразила и Џим Раг из Сједињених Америчких Држава.
     О свему што см вам написао можете се уверити делимично на следећем блогу: stripolis.blogspot.com/
     Не треба говорити да је ово само почетак нечег већег и бољег, јер не желимо да обећавамо куле и градове стрипофилима који су навикли да буду разочарани. Часопис поред неоспорног квалитета има и низ мана. Једна од њих је свакако недовољна прегледност стрипова, има их много па се на први поглед не може видети где се који рад завршава , а где други почиње, испустили смо једну страницу Нине Буњевац, што је више него аматерски… Ипак нећу бити ни лажно скроман и морам рећи да “Стриполис” завређује пажњу сваког озбиљнијег познаваоца стрипа. Ово је само први корак. Сваки следећи ће бити већи и квалитативно бољи.
     “СТРИПОЛИС” одштампан је на 130 грамском мат кундздруку. Отисци као и повез су одлични. Укупно има 130 страница од којих су 36 у пуном колору.
     Тренутно се може поручити поузећем на адресу
     “Културни центар Зрењанина”
     Народне омладине 1.
     23000 Зрењанин.

     Контакт телефони: тел +38123 535482 • фаx +38123 562 931 • моб +381(0)648116994
     Е-маил: kzcr@kczr.org • Wеб: www.kczr.org

     Ускоро ће бити доступан и на свим осталим познатим местима где се стрипови могу купити а то су стрипарнице “Алан Форд” и “Дарквуд” у Београду, “Клубу обожавалаца стрипа” у Новом Саду… И на крају, у овим кризним временима не знам да ли ће зазвучати лицемерно, због мале куповне моћи нашег становништва, ако кажем да је цена права ситница, а она износи само 400 динара + п.т.т. трошкови (око 4 евра). Често сам био у прилици да нисам могао да приуштим себи задовољство да купим вољени стрип, па би то сада било најмање што бих пожелео да се деси другима. 

У издању зрењанинског Културног центра изашао је први број стрип магазина под називом Стрип полис. На око 150 страна објављено је више стрипова српских и страних аутора, у колору и црно бело. Уредник овог издања је Бранко Ђукић, а од наших аутора ту су Дарко Перовић, Жељко Пахек, Бобан Савић Гето, Зоран Туцић, Ђорђе Миловић. Не знам још тачан списак аутора, знам да је ту и Виторио Ђардино и неколицина познатих стрипаша из иностранства.

Промоција и отварање пратеће изложбе биће 14. априла у Зрењанину, а од гостију ту су  Дарко Перовић, Жељко Пахек, Бобан Савић Гето и  Зоран Туцић. Манифестација ће трајати неколико дана, и тачан програм дешавања требало би ускоро да буде познат.