Божидар Веселиновић (1921. – 1999.)

BozaVeselinovic Божидар Веселиновић, један од истакнутих илустратора реалистичког усмерења који су деловали у другој половини прошлог века, рођен је 17. априла 1921. године у Петровцу на Млави, алије цео свој животни и радни век провео у Београду. Ту је завршио средњу техничку грађевинску школу и уписао Архитектонски факултет. Радио је у Заводу за геолошка истраживања, а пензију је дочекао у саобраћајном одељењу градске Скупштине. Умро је у Београду 15. јануара 1999. године.

Прве илустрације објавио је почетком педесетих година. Некако у то време постао је стални сарадник »Политикиног забавника« за који ће током четири деценије, колико је потрајала та сарадња, нацртао мноштво илустрација. Повремено је, међутим, сарађивао и у појединим издањима »Дуге« и »Борбе«.

Божидар Веселиновић је виртуозан цртач самосвојног и препознатљивог стила. Као илустратор он није имао узоре, али ни следбенике. Премда се у свом дугом уметничком веку опробао у разним цртачким техникама, утисак је да је најуспешнији био када је радио црно-беле илустрације тушем користећи при том перо или четкицу.

Поред новинске, Веселиновић се бавио и књижном илустрацијом. Још 1960. године веома успешно је илустровао бајку Краљ Златне Реке британског списатеља Џон Раслдна, коју је објавило издавачко предузеће »Спортска књига«. Ипак, најплоднију сарадњу на том пољу остварио је са »Просветом«, илуструјући током седамдесетих и осамдесетих година више десетина књига библиотеке »Плава птица« (Пчелица Маја, Брег светлости, Риђи лисац, Амфибија, Џиновски лав, Иван Грозни…). За највећи број је урадио заштитни омот, креирајући тако визуелни идентитет поменуте библиотеке, док је за поједине књиге осим омота нацртао и илустрације. У истом раздобљу својим цртежима опремио је неколико књига библиотеке »Кадок« (Велиша и Пајац, Ловци на китове, Залутали караван) и »Златна грлица« (Велико путовање, Бескућине куће, Пилот потпоручник Кнап брани Београд).

Као и неки други илустратори реалистичког израза (А. Хецл, З. Сулић, Ј. Милановић, Б. Јовановић, И. Кољанин, Р. Руварац) и Веселиновић је одиграо запажену улогу у обнављању и афирмацији домаћег стрипа. Иза њега је остало је преко двадесет занимљивих и оригиналних сторија. Углавном је сам писао сценарија, а инспирацију је проналазио у далекој прошлости или у још даљој будућности. Највећи успех код читалаца постигао је његов јунак Дабиша. Овај дугокоси дечак, био је централни лик истоименог серијала чија се радња одвијала у средњовековној Босни крајем четрнаестог века. Од 1965—1971. године објављено је десетак његових авантура у разним издањима »Дечјих новина«. Пре пет година Веселиновић је представио Дабишу и данашњим читаоцима нацртавши поново за »Политикин забавник« три епизоде под заједничким насловом Повратак Плавог ловца. Шездесетих година лепо је био прихваћен још један његов јунак, свемирски патролџија капетан Мат, чије су се авантуре одвијале далеке 2978. године. Према познатим сф-романима Х. Џ. Велса Рат светова и Времеплов објавио је 1962, односно 1964. године, истоимене стрипове у »Политикином забавнику«. Ипак, код многих Љубитеља стрипа Божидар Веселиновић ће остати упамћен по историјском стрипу Црни јахач можда још више по једном од ретких домаћих дневних стрипова Тоби објављиваном половином педесетих година на страницама »Вечерњих новости«, као и минуциозно и лепо цртаној историјској мелодрами Зулумћар, објављеној 1965. године у едицији »Никад робом«.

Здравко Зупан

boza

Нема коментара »

Нема коментара.

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар