Ђука Јанковић (1908. – 1974.)


DjukaJankovicЂука Јанковић, правим именом Ђорђе, рођен је 25. априла 1908. године у селу Јазак, али после само пар година са породицом се сели у Сремску Митровицу, где проводи детињство и школује се. Ту га затиче и Први светски рат, његов отац одлази у војску, а крајем рата породица Јанковић сели се у Раковицу, затим у Београд. Ђука Јанковић се веома рано осамостаљује, напушта породицу и затим уписује Академију уметности у Београду. У исто време, веома рано почиње и да зарађује за живот као илустратор и добија стални посао у дневном листу Време. На том послу илустратора затиче га и изненадни бум новог медија – стрипа, који се у Србији догодио 1934. године, када је Политика лансирала Рејмондовог и Хеметовог Детектива X-9. После овог историјског догађаја стрип је у Србији доживео велику популарност што је резултирало покретањем двадесетак специјализованих стрип публикација у само неколико година, и наступањем прве генерације српских стрип аутора. Ђука Јанковић и сам је убрзо привучен могућностима новог медија, те своје прво стрип остварење објављује почетком 1937. на страницама београдског Мика Миша. У периоду до 1941. када је бомбардовање и почетак рата нагло и у корену сасекло стрип у нашој земњи, Јанковић је за неколико стрип листова објавио двадесетак дужих стрип остварења. У том периоду, што је реткост за то време, Ђука Јанковић најчешће се представљао као комплетан аутор, пишући и сценарио и цртајући своје стрипове. Најпознатија остварења која су му и донела статус једног од најквалитетнијих и самосвојнијих аутора тадашњег Београдског курга, јесу серијали о Максиму и Џунгла Веду, као и адаптације класика српске књижевности попут дела Поп Ћира и поп Спира и Пут око света.

Током рата Јанковић се није бавио стрипом, иако је и продукција у тим годинама била неупоредиво сиромашнија од предратног периода, већ илустрацијом. Ипак, крај рата је дочекао са несумњивим стваралачким жаром, и већ 1945. за новопокренути лист Врабац Јанковић црта чак 5 стрипова. Нажалост, после само три броја Врабац и сва остала стрип издања у Србији бивају забрањени. Тим чином се окончава и стрип каријера Ђуке Јанковића, који, разочаран приликама у земљи, са породицом емигрира у Италију. Ту проводи неколико година, променивши име у Џорџ Џејкоби, а затим се сели у Јужноафричку републику, где и остаје до краја свог живота бавећи се искључиво сликарством. Иако је каријера Ђуке Јанковића као стрип аутора релативно кратко трајала, он је за то време својом продуктивношћу и визуелним и наративним квалитетима сврстао међу најзначајније српске ауторе на пољу стрипа. Такође, чини се да је дело овог аутора можда и мање познато у односу на радове других класика домаћег стрипа, јер после рата је мало његових радова репринтовано. Можда је томе узрок и чиљеница да је и сам животни пут овог врсног ствараоца дуго година био нерасветљен, и тек је 1997. на изложби која му је посвећена у оквиру Златног пера у Београду историчар и критичар стрипа Слободан Ивков дошао до поузданих података и реконструисао биографију Ђуке Јанковића.

Вук Марковић

2 коментара »

  1. Da li postoji neki arhiv u kojem bih mogla da nadjem radove Djuke Jankovića? Posebno me interesije njegov ,,Put oko sveta“ radjen po drami Nušića u obradi Branka Vidića.

    Hvala unapred!

    Comment by Maja — 17. децембар 2011. @ 01:24

  2. Не баш. Углавном по приватним колекцијама. Имате непотпуну стрипографију у Историји југословенског стрипа.
    У нашем фонду имамо Пут око света.

    Comment by komiko — 13. мај 2012. @ 17:10

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар