Озрен Бачић

Иако постоји неколико непотврђених верзија и података, биографски подаци Озрена Бачића не могу се са сигурношћу реконструисати. Овај аутор, који се стрипом бавио тек неколико година и чији је рад у потпуности везан за издања новосадског Дневника, оставио је иза себе веома вредан и занимљив опус. Озрен Бачић се први пут се појављује у августу 1952. у дечјем додатку Дневника, са кратким стрипом у четири слике. Била је то адаптација познате басне о рибици и роди, а Бачић ће и наредних неколико недеља наставити да објављује шаљиве стрипове у четири слике, међу којима ваља истаћи неколико сторија о мишићу Мицку и мачку Шицку. Међутим, ускоро са страница Дечјег дневника нестају и овакви стриповани прилози, и рад Озрена Бачића своди се на повремене политичке карикатуре или илустрације уз текстове у листу Дневник. Своје радове готово редовно потписује презименом, или, ређе, великим ћириличним словом Б.

Каријера овог аутора на пољу стрипа у пуном смислу почиње 4. октобра 1953. у десетом броју илустрованог забавног листа Панорама из Новог Сада. Ту почиње прва прича о доживљајима малог Жарка и његовог мачка Марка, ликова који ће пратити свог аутора током читаве каријере. У свом дебију Озрен Бачић наступа као комплетан и потпуно формиран аутор. Његов цртачки израз и стилизација не показују никакве назнаке почетништва, а шаљива прича о измишљеним авантурама малог лажљивца, са познатим мотивима из авантуристичке литературе, поред привлачног цртежа у дизнијевском маниру плени и шармантним хумором текста у стиху. Прича о мачку Марку и лажљивом Жарку наставиће да излази на једној табли на страницама Панораме, и завршиће се у 21. броју. Тиме је окончан и Бачићев рад у овом листу.

Непуних годину дана касније, од првог октобра 1954. Бачић у Дечјем дневнику почиње да објављује кратке гег полу-табле шаљивих доживљаја симпатичног двојца, уз најаву да ускоро почиње „стрип у наставцима са „тарзанским“ доживљајима малог Жарка и мачка Марка“. До тога је дошло 29. октобра исте године у 127. броју Дечјег дневника. Епизода под називом Тарзан Жарко излазиће наредних дванаест недеља, а у њој мали Жарко под утицајем филмског хита долази на идеју да постане Тарзан у животињском царству свог дворишта. По завршетку ове сторије, дечји додатак Дневника репризира неколико старих стрипова о мишићу Мицку и мачки Шицку, а Озрен Бачић завршава свој рад у овом дневном листу.

Но, наредне 1955. године излази и последње остварење овог талентованог и занимљивог аутора, и то у виду посебне свеске у издању Дневника, под називом Летећа виљушка. У овој свесци објављен је истоимени стрип, Бачићево најдуже остварење, и три појединачне табле раније штампане у Дневнику. У Летећој виљушци аутор свог омиљеног мачка шаље у свемир, на планету Венеру. Мачак Марко ту доживљава авантуру која подсећа на Твеновог Јенкија, али у једном животињском царству у средњевековном миљеу. Није познато шта се касније догодило са Озреном Бачићем, али, по свој прилици, његово ангажовање на пољу стрипа овим је и окончано. Ипак, његово дело, иако релативно малог обима остало је као један свеж и посебан тренутак српског стрипа који је готово заборављен.

Вук Марковић

bacic

Нема коментара »

Нема коментара.

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар