Ђорђе Лобачев (1909. – 2002.)

lobacevdЈуриј Павлович Лобачев, код нас познатији као Ђорђе Лобачев, (Скадар, 1909. – Санкт Петербург, 2002.) један је од пионира и један од најзначајнијих аутора српског и југословенског стрипа. У Краљевину СХС стигао је са породицом 1919. године. Након смрти родитеља, завршава Прву руско српску гимназију, а потом Историју уметности на Филозофском факултету у Београду.

Године 1936. постаје стални сарадник „Политике“. Упркос свом редовном послу у „Политици“, Лобачев је успео да се посвети и другим активностима: цртао је карикатуре, радио илустрације за разне издаваче, али изнад свега креирао стрипове за „Мику Миша“ и „Микијево царство“. Био је толико запослен да је неке стрипове за „Мику Миша“, према сопственом казивању, скицирао само овлаш и одмах извлачио у тушу. Изванредан цртач и изузетан приповедач, испољио је посебну умешност при одабирању тема за своје стрипове.

Његов богати опус се може поделити на три дела: пустоловно-онирички, обрада књижевних дела и национално-фолклорни. У „Мики Мишу“ је објављивао углавном авантуристичко-ониричне стрипове, као што су: „Плава пустоловка“, „Бели дух“ и „Принцеза Ру“. За овај последњи француски историчар стрипа Пјер Стринати (Piere Strinati) рекао је да је то „најнадреалистичкији од свих стрипова икад створених“. За „Политику“ и „Политикин забавник“ нацртао је „Хајдук Станка“ по роману Јанка Веселиновића, „Барона Минхаузена“ по Ериху Распеу (Erich Raspe), док је рат прекинуо излажење „Чаробњака из Оза“ кога је завршио три деценије касније за часопис „Пегаз“; више стрипова нацртао је према српским народним песмама и приповеткама: „Женидба цара Душана“, „Пропаст града Пирлитора“, „Баш Челик“ и Чардак ни на небу ни на земљи“. За време окупације објавио је скраћену стрип верзију народне приповетке „Биберче“, која је у интегралној верзији издата и као засебна свеска.

У време хладног рата, 1949. године, протеран је са породицом у Румунију. Ту остаје све до 1955, а онда прелази у Совјетски Савез и настањује се у Лењинграду. Од половине шездесетих поново је присутан на српској и југословенској стрип сцени. У периоду од 1965. 1967. године у „Политикином забавнику“ објављује стрипове: „Тајанствена пећина“, „Хајдук Вељко“, „Сатурн долази у помоћ„, „Доживљаји у брдима“ и „Чувај се сењске руке“. Стрип „Сатурн долази у помоћ“ штампан је 1966. године у скраћеној верзији у совјетском листу „Костер“.

Године 1974. у часопису „Пегаз“ Жике Богдановића валоризован је целокупан опус Ђорђа Лобачева. Од тада су репринтовани неки његови познати стрипови у тврдо укориченим књигама и албумима, али су објављени и неки нови наслови: „Бајке“ од А. С. Пушкина и нове колорне верзије стрипова „Барон Минхаузен прича“ и „Трагом народне маште“ у издању „Дечјих новина“ из Горњег Милановца. Током 2000. и 2001. године издавачка кућа „Бонарт“, поред више сликовница, представила је овдашњој јавности и његова најновија остварења – стриповане бајке „Пепељуга“, „Камени цвет“ и „Храбри кројач„, као и стрип „Чворко“.

Ђорђе Лобачев је добитник две високе награде на пољу стрипа. На другом Салону југословенског стрипа, Винковци 1985., посвећеном обележавању педесетогодишњице југословенског стрипа, додељен му је Гранд при за животно дело, а на првом Салону српског стрипа одржаном у Зајечару 1996. године припала му је награда „Максим“, такође за животно дело.

Здравко Зупан

lb1

Нема коментара »

Нема коментара.

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар