Преминуо последњи члан Београдског круга

Пре неколико недеља у 86. години живота преминуо је Драган Савић, последњи аутор који је деловао током Златног доба српског стрипа тридесетих и четрдесетих година прошлог века.

Текст који објављујемо изашао је у листу Вечерње новости 13. јануара о.г.

ssdЧовек троструког пера

ЧУВЕНИ репортер „Борбе“, али пре и више од свега сјајан сликар, страсни, велики карикатуриста и илустратор, Драган Савић преминуо је у 86. години. Идејни творац угледног конкурса новинске карикатуре „Пјер“, један од зачетника стрипа у Београду и покретача листова „Ошишани јеж“ и „Мика миш“, карикатуриста чије су радове преносили „Њујорк тајмс“ и многи други светски листови, аутор београдског симбола – врапца од милоште прозваног Џивџан, којег је пре неколико година бранио и на суду у спору са „новокомпонованим“ врапцем… – по свему томе остаће упамћен тај „човек од троструког пера“.

Рођен 1923. у Петровцу на Млави, Савић ће постати и остати право београдско дете, чије детињство и младост памте чубурске улице и кафане. Притиснути немаштином, мајка и ујаци пред рат су га послали у Битољ да учи богословију, али ни ту се није пронашао човек који је тврдио да увек мора да има више богова, те се тешко могао помирити са учењем о једном и једином. „Тако из богословије одох у НОБ, ратовах и стигох у уметност, у живот!“, говорио је Савић.

Кад се почетком рата обрео у Тузли и сусрео са Исметом Мујезиновићем, Савић је спремно почео да ради на припреми дивизијског гласила. Из листа 15. српске дивизије НОВ прелази у „Борац“, потом у „Јеж“, а затим – заувек, у „Борбу“. У њој га памте као обдареног приповедача и репортера, ненадмашног илустратора, сликара и карикатуристу који је аутентичном ликовном експресијом допуњавао сувопарни новинарски израз, дајући својим текстовима оригинални печат. Својеврсна ауторска ретроспектива, књига „Реч и слика“ објављена крајем протеклог века, сажима – у слици и речи, готово четири деценије Савићевог рада у „Борби“. Поред седморице страних писаца, реч о овом плодном ствараоцу дали су у њој и Лазар Трифуновић, Душко Радовић и Слободан Марковић. Овај последњи ће у речнику мање познатих речи и израза, на крају своје књиге „Сто лудих ручкова Либера Марконија“, њеног илустратора Драгана Савића дефинисати речима: „прогнаник манастира Горњака који животари од сликарства и карикатура“.

Нема коментара »

Нема коментара.

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар