Драган Савић (1923. – 2009.)

dsavicДраган Савић рођен је 6. маја 1923. године у Петровцу на Млави, али детињство и младост проводи у Београду. Веома рано се интересује за стрип, младу уметничку форму која тих година у Србији бележи велику експанзију. Талентовани Савић убрзо добија прилику да објављује стрипове на страницама Дечјег времена, Времена, Младих крила. Ипак, у овом периоду за њега је најзначајнија сарадња са легендарним листом Микијево царство. У периоду од 1939. до 1941. Савић ће на страницама Микијевог царства објасвити неколико целокупних сторија, већином у сарадњи са највећим нашим стрип сценаристом те епохе – Бранком Видићем. Савиће се у Микијевом царству први пут јавља у 25. броју са Видићевом адаптацијом класика дечје књижевности –  Краљевића и просјака. Убрзо исти тандем започиње и нову епизоду већ популарног серијала Џунгла Вед, који је у супарничком Мика Мишу креирао Ђука Јанковић. Све до бомбардовања Београда и гашења Микијевог царства Видић и Савић објавиће још и стрипове Бен Хур, Пламени пилот Џером Хучисон и научно-фантастични Космогенит, који Савић потписује псеудонимом Роус Хоган. Крајем 1940. већ искуснији Драган Савић самостално почиње свој последнји стрип у Микијевом царству, нову епизоду још још једне популарне фигуре српског стрипа – Тарцанете.

 

Са нацистичким бомбардовањем Београда и окупацијом стрип као медијум готово у потпуности нестаје у Србији. Једна од ретких иницијатива на овом пољу била је и ревија Стрип књига покренута у лето 1942. На страницама овог листа Савић објављује реалистичке сторије Прави пут, Два брата и Ватра, али лист се убрзо гаси и ниједан од ових стрипова није завршен. Више од годину дана касније на страницама Малог забавника Драган Савић ће у наставцима објавити целокупоан стрип Др. Пјер.

Даљи ангажман Драгана Савића биће готово у потпуности везан за карикатуру и илустрацију. Ова каријера почеће за време рата на страницама листа 21. српске дивизије Борац. Крајем 1945. и почетком 1946. Савић се поново на кратко враћа стрипу у листу Комета са Кашчејем Бесмртним, инспирисаним истоименим собјетским филмом који је тада био актуелан. Неуспех овог листа означио је практично крај Савићеве каријере на пољу стрипа. Убрзо се запошљава као карикатуриста у Јежу, а од 1953. прелази у Борбу где ће остати до пензионисања. Током рада за овај лист примећене су његове репортаже и путописи из иностраних земаља, као и карикатуре које је објављивао и у иностраним листовима попут Њујорк Тајмса, Крокодила, Чикаго-сан Тајмса, Асахи шинбуна и др. Готово четири деценије Савићевог рада у Борби представњене су монографији под називом Реч и слика. Добитник је и награде Пјер за карикатуру, и Прве награде на београдском конкурсу Олимпијски хумор, затим Прве награде на светском конкурсу Карикатура у борби за мир у Њујорку, Златне медаље на бијеналу хумора у Толентину, Сребрне медаље са палмом на фестивалу у Бордигери. Излагао је, између осталог, у Венецији, Берлину, Штутгарту, Хановеру, Бреши, Тревизу, Гетингену, Хановеру, Хилдесхајму. Био је дoписни члан Академије наука и уметности Сан Марко у Венецији. Драган Савић је преминуо 12. јануара 2009. године у Београду.

 ds21

Нема коментара »

Нема коментара.

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар