Властимир Белкић (1896. – 1946?)

Заборављени пионир

belkicГодине 1935, 24. маја, у београдској ревији „Цртани филм“ појавила су се два каиша стрипа „Микијева женидба“ чији је аутор претеча модерног српског стрипа – Власта Белкића

Године 1995. навршило се 60 година од како се појавио први наш авантуристички стрип „Авантуре детектива Хари Вилса“. Стрип је креирао београдски цртач Властимир Белкић по узору на „Детектива X-9″ Александра Рејмонда и Дешајела Хемета. Рејмондов и Хеметов „Детектив X-9″ био је први авантуристички стрип објављен у нашој средини. Излазио је на страницама „Политике“ од 21. октобра 1934. до 26. јануара 1935. године. Његово објављивање је представљало праву сензацију. Најављен као „најновије чудо нашег времена“, „роман који се чита по два минута дневно“ и својеврсни „кућни биоскоп“, стрип је преко ноћи освојио симпатије читалаца. Убрзо су се појавили и први домаћи авантуристички стрипови. Најагилнији је био Властимир Белкић, који се огласио са већ поменутим криминалистичким стрипом „Авантуре детектива Хари Вилса“. Стрип о детективу Хари Вилсу објављиван је од 24. фебруара до 7. априла 1935. године у „Илустрованом листу Недеља“.

 

Године које су протекле прекриле су велом заборава овог пионира српског и југословенског стрипа и његово дело.

 

Рођен у Београду 7. марта 1896. године, Белкић није поседовао формално ликовно образовање. По професији је био електромеханичар. Пре него што је закорачио у свет новинарства и стрипа, боравио је неко време у Марсеју. Код предратних читалаца остао је упамћен по занимљивим насловним странама које је радио за редакцију „Мика Миш“, чији је био секретар. Поред тога нацртао је неколико стрипова са Дизнијевим јунацима и другим популарним ликовима стрипа, цртаног и играног филма.

 

Први такав рад отпочео је 24. маја 1935. у петом броју „Цртаног филма“. На осмој страни овог недељника појавила су се два каиша стрипа „Микијева женидба“. Стрип је најављен као „роман о момачким данима славног Микија и његових колега са филма“. Главни протагонисти били су Мики Маус и Бети Буп. Међутим, после само четири наставка Белкић се повукао из овог посла и за неко време нестао из света стрипа.

 

Са новим остварењима огласио се годину дана касније. У првом броју „Мике Миша“, поред насловне стране, урадио је гег–таблу „Мики чува децу малу са рђавом збија шалу“. У другом броју отпочео је стрип „Мика у Београду“, који је после извесног времена наставио да излази под различитим насловима, да би на крају био завршен под насловом „На Јадрану“. Радња стрипа је смештена у нашој средини: у Београду Мики и Паја Патак шетају Теразијама и Скадарлијом, лутају Калемегданом, купају се у купатилу „Ница“, потом одлазе у Нишку Бању, где после једне бесано проведене кафанске ноћи завршавају у затвору. Пропратни текст, као и дијалози, у стрипу „Мика у Београду“ писан је у стиху. Цртежи су поједностављени и груби, али гледано из данашње перспективе цео стрип одише неким наивним шармом.

 

Током 1936. и 1937. Белкић је за исти лист нацртао стрипове „Мики и Паја путују“ и „Микина војска“, у коме поред славног Дизнијевог миша дефилују Бастер Китон, Чарли Чаплин, Грета Гарбо, Станлио и Олио, Попај, Бети Буп, Паја Патак и други јунаци.

 

У исто време су се на насловним странама „Мике Миша“ усталиле његове илустрације са ликовима Волта Дизнија. Касније их смењују цртежи са реалистичким мотивима које је, углавном, креирао према популарним серијалима из иностранства.

 

У „Малом забавнику“, пратећем издању „Мике Миша“, реализовао је свеску „Микина врбица“ чија се радња дешава у Холивуду. Издата је 1937. под редним бројем 21. За исту едицију припремио је још једну свеску са Чарли Чаплином. Одштампана је 1938. године у 82. броју, под насловом „Шарло на плажи“.

 

Стрип о популарним комичарима Стену Лаурелу и Оливеру Хардију, „Станио и Олио“, публикован му је у „Веселом забавнику“.

 

Властимир Белкић се у „Мика Мишу“ потписивао ћириличним словом Б. Користио је, такође, ћириличне иницијале В. Б. и латинични потпис W. Белт.

 

За време окупације радио је у листу „Ново Време“ цртеже и стрип–каиш „Довитљивост малог Миће“.

 

Умро је усамљен, негде после ослобођења.

 

Данас помало заборављено, дело Властимира Белкића, истина скромно по својим уметничким дометима, занимљиво је сведочанство о једном давно прошлом времену када је у нашој средини утиран пут деветој уметности.

 

Здравко Зупан

belkic2

Нема коментара »

Нема коментара.

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар