СТРИПОЛИС

stripolisНајвећи део радова у издању доживљава премијеру на овим просторима, а неке стрип табле ћете видети у новом руху, као што је то рад Жељка Пахека „Синема хисториес“ (објављеног у црно-белој техници у Стрипотеци 1986. године). Сада га можете видети у пуном колору. Врло добро знате какав је Жељко колориста…
     Сви они који су волели „Ворлох“-а и „Нити снова о моћи“ сада ће премијерно имати прилику да виде стрип изванредног Зорана Туцића „Илихадар“ који представља спону између његових радова из осамдесетих година и „Трећег аргумента“ који је урадио у сарадњи са Зораном Стефановићем по прози Милорада Павића.
     Ђорђе Миловић, такође премијерно, нам представља стрип „Човек из воде“. Прича проткана људском зависти и похлепом завршава се онирички у дубинама мора Жила Верна.
     „Крв није вода“ је стрип никога другог до Санчеза Абулија и нашег Дарка Перовића. Мислим да је поред овако звучних имена излишно говорити о квалитету стрипа, уверите се сами…
     Они који воле саврсено прецизан цртеж, шрафуру без грешке, знају и ко је Гето у свету стрипа и илустрације. Црно-белим стрипом у сарадњи са Слободаном Ивковим пружиће вам уживање самим погледом на стрип.
     Наше горе лист са пуно поентилизма, одличним кадровима и композицијама, Нина Буњевац представља се стрипом „Пружа се прилика“. Ако сте љубитељ онога што негују „Drawn & Quarterly“ свидеће вам се Нинин минуциозни рад.
     Легендарни „Спунк“ (стрип магазин за младе) поред стрипова у боји неговао је и црно-зелене, црно-жуте странице на којима су се појављвали радови Игора Кордеја и Мирка илића, али и Шандора Гогољака чији рад под називом „Љубав“ сада публикујемо први пут .
     Предпостављам да сте са радовима ових домаћих аутора добро упознати и да вам о њиховом квалитету нема потребе још нешто говорити.
     Циљ је био (а тако ће и остати) да у сваком броју представимо по неког изузетно познатог страног аутора. Овог пута су то Виторио Ђардињо са једном кратком никада раније објављеном причом о његовом јунаку Сему Пезу, и Рик Веич ветеран из магазина као што су „Епик“ или „Хеви-Метал“. Иако сам љубитељ многих његових стрипова из тога периода испунио сам му жељу и објавио луцидну пародију на Чарлса Брауна под називом „Сњупи“.
     Поред њих, ту су нама можда мање познати млади Шпански аутори као Пау Родригуез (Делкур), Пако Рока (награда на фестивалу „Лука“ 2008), Ема Риос (љубитељима манги свидеће се овај стрип под називом “ Накамура“, сјајни Сагар Форниес, Алберто Белмонте, Алеикс Хостау…
     Из осталих земаља присутан је Чешки млади стрип аутор Милош Мазал, из Пољске Јачек Фрас, Белгије Стевен ду Паре…
     Ипак за мене су два потпуно нова квалитетна откровења Марсело Лелис из Бразила и Џим Раг из Сједињених Америчких Држава.
     О свему што см вам написао можете се уверити делимично на следећем блогу: stripolis.blogspot.com/
     Не треба говорити да је ово само почетак нечег већег и бољег, јер не желимо да обећавамо куле и градове стрипофилима који су навикли да буду разочарани. Часопис поред неоспорног квалитета има и низ мана. Једна од њих је свакако недовољна прегледност стрипова, има их много па се на први поглед не може видети где се који рад завршава , а где други почиње, испустили смо једну страницу Нине Буњевац, што је више него аматерски… Ипак нећу бити ни лажно скроман и морам рећи да „Стриполис“ завређује пажњу сваког озбиљнијег познаваоца стрипа. Ово је само први корак. Сваки следећи ће бити већи и квалитативно бољи.
     „СТРИПОЛИС“ одштампан је на 130 грамском мат кундздруку. Отисци као и повез су одлични. Укупно има 130 страница од којих су 36 у пуном колору.
     Тренутно се може поручити поузећем на адресу
     „Културни центар Зрењанина“
     Народне омладине 1.
     23000 Зрењанин.

     Контакт телефони: тел +38123 535482 • фаx +38123 562 931 • моб +381(0)648116994
     Е-маил: kzcr@kczr.org • Wеб: www.kczr.org

     Ускоро ће бити доступан и на свим осталим познатим местима где се стрипови могу купити а то су стрипарнице „Алан Форд“ и „Дарквуд“ у Београду, „Клубу обожавалаца стрипа“ у Новом Саду… И на крају, у овим кризним временима не знам да ли ће зазвучати лицемерно, због мале куповне моћи нашег становништва, ако кажем да је цена права ситница, а она износи само 400 динара + п.т.т. трошкови (око 4 евра). Често сам био у прилици да нисам могао да приуштим себи задовољство да купим вољени стрип, па би то сада било најмање што бих пожелео да се деси другима. 

Нема коментара »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment