Бранислав Брана Јовановић (1933. – 2002.)

Рођен је 5. септембра 1933. у Београду, где је и одрастао. Због ванредне ратне ситуације и честих бомбардовања похађао је чак шест – седам београдских основних школа. После Другог светског рата, средњу школу (у то време Прва мушка гимназија, а данас Прва београдска гимназија у Душановој улици) уписао 1949, матурирао 1952. На Архитектонском факултету у Београду почео да студира 1952, а дипломирао 1960. Свега неколико месеци радио као архитекта у једном студију, да би се потом сасвим посветио илустрацији. Војни рок је служио у Вучитрну од 1960. до 1961. Живи у Београду.

Прве илустрације је 1953. објавио у листу „Средњошколац“, у којем је сарађивао до 1954. Од 1954. креира илустрације за 5 сликовница загребачког издавачког предузећа „РВИ“ („Ратни војни инвалиди“), касније реконституисаног и преименованог у куће „Наша дјеца“ и „Колор“. Од тих сликовница, најпознатија је „Зека Пега“ писца Владе Филиповића, а занимљиво је да се међу њима налазе и 3 дечје сликовнице чији је аутор био Драгиша Кашиковиц, касније познати политицки емигрант који је после пар година трагично завршио свој живот у иностранству. Средином педесетих је илустрације објављивао у магазину „Youth Life„, једном од листова Народне омладине Југославије.

Јовановић је потом сарађивао на књигама издавачких предузећа „Младо покољење“ (броширана школска лектира: Ненадовићева „Писма из Италије“, „Невоље једног Чарлија“ Александра Поповића…), „Нолит“, „БИГЗ“, „Просвета“, „Експортпрес“ и „Вук Караџић“ из Београда, те „Дечје новине“ из Горњег Милановца. За потребе Института за стране језике у Господар Јовановој улици у Београду од 1985. до 1988. илустровао је неколико уџбеника (између осталих, један за курс француског језика, два за енглеске течајеве – још увек је у употреби „Средњи течај енглеског језика 1″). Из скорашњег опуса се издвајају илустрације креиране за две дечије књиге Градимира Ђуровића: „Џеп пун кликера“ (1994) и „Пустоловине једне цигле“ (1996) у издању београдског „Колумбуса“.

Од 1960. године сарађује са недељником „Илустрована Политика“. Углавном илуструје новинске приче. Сарадња траје и данас. Од 1965. је почео да црта за магазин „Политикин Базар“, а од 1970. год. је његов графички дизајнер и арт директор. Формално је септембра 1998. пензионисан на овом радном месту, али, са колегом Мишком Радојловићем, као део тима без кога је досадасњи визуелни идентитет „Базара“ незамислив, он на захтев редакције и даље хонорарно обавља свој посао. Илустровао је дневни лист „Политика“, магазине „Политикин Забавник“ (од 1960. до данас), „РТВ ревију“(од шездесетих до 1993), повремено „НИН“… Слободно се може рећи да су његове илустрације током последње три деценије обележиле магазине највећег српског новинског издавача „Политика“.

 

Код издаваца „Дечје новине“ током 1966. и 1967. године, у библиотеци „Никад робом“ објавио је 2 свеске стрипа. Једна од њих је и „Кад митраљез умукне“ објављена 22. априла 1966. по стрипском сценарију Добрице Ерица. Касније, осамдесетих, креирао је више насловних страница за стрипске едиције овог издавача: магазине „Екс алманах“ и „Супер“ (уз стрипове „Фантом“, „Усамљени јахац“…), библиотеку „Носталгија“ и часопис „Ју стрип“ (на пример, уз стрип Сергеја Соловјева „Ајванхо“ као најобимнијег у једном од бројева…).

Дизајнирао је и илустровао више десетина пропратних филмских плаката за дистрибутера „Зета филм“, и то уз филмове: „Млади лавови“, „Жижи“, „Вичита“, „Дан четрнаести“, „Капо“, „Балада о војнику“, „Бештије“…

Са студијем за анимирани филм при „Авала филму“, углавном као сценограф, сарађује од његовог оснивања. Познате су његове сценографије за филмове: „Ајкула нежног срца“,“Итд“ и још неке, нарочито оне које су красиле већину филмова Стеве Живковића. И за „Последњи ТВ дневник“ аутора Николе Мајдака осмислио је позадине. Позван је да изради сценографије за велики пројекат „Капетан Џон Пиплфокс“ недавно преминулог великана српског анимираног филма Вељка Бикица, али се за сада стало само на 7 позадина за пробна снимања. Даља судбина пројекта је неизвесна.

Бавио се и режијом, као и анимацијом. Нарочито му је успешан био анимирани филм „Итд“ који је по сценарију Драгутина Ганета Милановића режирао заједно са сценаристом. Креирао је и мноштво анимираних филмова или анимираних делова у просветно-педагошким филмовима „Застава филма“ који су се бавили војним позивом или војничким животом. Када се читав студио прикључио ТВ Београду (сада РТС), прешао је у нове просторије и најчешће на пропагандним филмовима сарађивао са Николом Мајдаком.

Цлан је УЛУПУДС-а од краја шездесетих до краја седамдесетих и Удружења новинара Србије од 1970. године до данас. Једну од споредних награда (награда „Борбе“) за новинску илустрацију на „Златном перу“ је примио још почетком седамдесетих, а награду „Драгослав Стојановић – СИП“ на „Златном перу“ 1991. Награда за сценографију у филму Мирослава Јелића „Мува“ припала му је на Фестивалу краткометражног и анимираног филма у Београду 1997.

У припреми је ретроспективна монографија.

Недавно му је, са 66 година живота и после 46 година рада, отворена ПРВА самостална излозба. Предлагац тог пројекта Уметничком савету манифестације „Златно перо“ и аутор концепта је Слободан Ивков. И ток саме изложбе сасвим одражава начин живота и дух стваралаштва овог великана српске примењене графике. Првобитно је предвиђено да поставка у галерији Куће Ђуре Јакшића у Скадарлији буде отворена 24. марта увече и да траје до 15. априла 1999. Као и у Јовановићевом детињству, баш на дан отварања започело је бомбардовање Београда од стране НАТО-а. Организатор изложбе је предложио да се „мало причека“ док не прођу најжешћи удари, но развој догађаја је по Србију ишао све горе и горе. Као што видимо, ни данас се не зна када ће ствар стати и на шта ће изићи. Онда су се и аутор концепта и уметник заинатили, па су уз помоћ особља галерије у току два дана поставили дуго припреман избор од неколико стотина Јовановићевих радова. Отварање су заказали 2. априла тачно у подне. И поред ваздушне узбуне која је била на снази, галерија је била препуна уметникових пријатеља, сарадника и поштовалаца његовог опуса.

С обзиром на неизвесну ситуацију око агресије НАТО-а и померања излагачких термина наредних излагаца, за сада је трајање поставке продузено бар до 28. априла.

 

Слободан Ивков

Нема коментара »

Нема коментара.

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар