Никола Навојев (1913. – 1940.)

navojev2111Рођен је 25. новембра 1913. године у дому Катарине и Павла Навојева у Петрограду из којег је само неколико година касније, бежећи испред рата и Револуције, са породицом емигрирао у Србију. Никола Навојев припада оној генерацији руских емиграната која се школовала и своје образовање стекла у новој средини. Похађао је Прву руско-српску гимназију, где је матурирао 1933. године. Био је слабог материјалног стања, родитељи су му били разведени, па је рано почео да зарађује за живот. И то онако како је најбоље умео – цртањем.

Свој први стрип, уствари таблу Историја абисинске династије, објавио је 12. септембра 1935. године на страницама Стрипа, првог српског и југословенског листа испуњеног цртаним причама. Уследила је потом сторија о легионару Маркусу који се „после дугогодишњег лутања по морима опет вратио у своје родно место“, затим егзотично-пустоловни стрип Ловци орхидеја смрти, па један стрип у криминалистичком жанру Доживљаји детектива Рида. У стрипу Велики комбинатор Бендер, као и у стрипу Ловци орхидеја смрти, Навојев се потписао псеудонимом Н. Акрок. Почетком 1936. започео је свој до тада најзначајнији стрип о љупкој и борбеној девојци из џунгле – Тарцанети.

У Стрипу је у првој половини исте године публиковао још неколико пустоловних стрипова који, као и већина поменутих, не завређују неку нарочиту пажњу. Из тог периода датира и Навојевљев новински стрип Вукадин. Најављен као „први наш домаћи стрип роман“, Вукадин је излазио свакодневно на страницама београдског дневника Време, од 11. априла до 12. јуна 1936. године. У краткотрајном Робинзону започео је стрипове Атлантида, Индуси – побуна у џунгли и прву верзију Гогољевог романа о козачком атаману Тарасу Буљби.

У првим бројевима Мике Миша, поред „поморске приповетке“ Корално острво и „романа за децу“ Плави дијамант, објавио је и двадесетак краћих остварења (Мали конструктори, Лав, вук и лисица, Вук и лисица, Једна шала два ривала…). Међутим, прве радове вредније пажње нацртао је за исту ревију у другој половини 1936. године према сценаријима Бранка Видића. Реч је о стриповима Хајдуков син, Освајачи Северног пола и Отмица лепе Туркиње.

Након осамнаестомесечне паузе узроковане Навојевљевом тешком болешћу, исти тандем ће се поново појавити на страницама Мике Миша 7. јуна 1938. године сторијом Мали морепловац. До краја 1938. Навојев црта још једну епизоду овог стрипа, а наредне године и трећу епизоду под насловом Једнооки пират. Авантуристичка сторија о гусару Јон Ван Драку, малом морепловцу Алу и другаима истовремено је и причао љубави, пријатељству, кајању и жртвовању. Смештена у амбијент Холандске Индије (данашње Индонезије) негде на почетку прошлог века, постигла је огроман успех. У једној анкети коју је спровела редакција Мике Миша читаоци су је сврстали на прво место испред таквих јунака као што су Флаш Гордон, Принц Валијант, Мандрак, Фантом и други.

Ипак, највећи број својих остварења Никола Навојев је реализовао за Микијево царство које су почетком 1939. покренули Милутин Игњачевић, Бранко Видић и Ђорђ Свиларић. Већ у првом броју почео је упоредо да црта три стрипа: серијале Млади Бартуло и Две сиротице, као и стрип Комнен Барјактар. Млади Бартуло је креиран по класичном обрацу авантуристичког стрипа тридесетих година и према изворном сижеу, Комнен Барјактар се сценаристички ослањао на епску народну поезију, док су Две сиротице биле инспирисане мелодрамским романом Д. Енерија.

Поред поменутих, Никола Навојев је нацртао и низ других наслова: Тарас Буљба према познатом роману Николаја В. Гогоља, Витез Буридан, на основу историјско пустоловног романа француског писца Мишела Зевакоа, Женидба Максима Црнојевића по епској народној песми, Смрт Смаил Аге Ченгића према истоименом спеву Ивана Мажуранића, мелодраматичне стрипове Мињон и Бела сестра, као и стрип Чељускинци, сторију о експедицији професора Шмита који је почетком тридесетих година прошлог века пошао на ледоломцу Чељускин у арктичке крајеве са задатком да испита северну обалу Сибира. Његов тек започети стрип Окови прошлости, без сумње најезотеричнији стрип не само српског већ и југословенског стрипа тридесетих година, најављен је од редакције као „последње дело славног уметника Николе Навојева“, после четвртог наставка преузео је Иван Шеншин, док је стрипове Мињон и Зигомар завршио Душан Богдановић.

Насупрот преовлађујућој струји у реалистичком стрипу тог доба, у својим радовима Навојев је у великој мери користио шрафуру; цртеже у тушу изводио је пером, а довршавао четкицом. Истовремено, као изванредан портретиста, он све више употребљава гро планове. Присетимо се само Фрошарице из стрипа Две сиротице, грофа од Валоа из стрипа о витезу Буридану, козачког атамана Тараса Буљбе, мале Мињон или црног горостаса Тамбе. Осим тога, напушта организацију табле базирану на каишевима и у визуелном приповедању дефинитивно се опредељује за слободну композицију.

Никола Навојев је преминуо 9. новембра 1940. године у двадесет часова, у санаторијуму за ТБЦ код Венца на Фрушкој Гори. Када је умро, имао је само двадесет седам година и стотине нацртаних и објављених табли стрипа. Према сећању савременика до последњег тренутка из руку није испуштао прибор за цртање.

 

Здравко Зупан

zasajt

Нема коментара »

Нема коментара.

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар