Миодраг Миша Ђурђић (1941. – 1998.)

mishadjurdjic1У Београду је 20. фебруара ове године (1998, прим. ур.) у 57. години живота преминуо Миодраг Миша Ђурђић, члан УЛУПУДС-а и један од најистакнутијих припадника оне генерације наших аутора стрипа који су својом активношћу допринели даљем развоју и афирмацији ове уметности у Србији током шездесетих година.

Ђурђић се широј јавности представио у другој половини 1959. године када је у размаку од само недељу дана почео да објављује стрипове „Гледај сада изненада“ и „Узбуна о породица Страдић“ на страницама Дечјих новина и Насмејаних новина.

За издавачку кућу „Дечје новине“ током осам година, колико ће трајати његово бављење стрипом, нацртао је још неколико жанровски веома различитих сторија у, претежно, реалистичком маниру: прве две епизоде историјског стрипа „Под сумњом“, чија се радња одвија у средњовековној Србији у доба деспота Ђурђа Бранковића, стрипове савремене тематике „Миша хвалиша“ и „На далеком путу“, као и научнофантастични стрип „Мали Ники“. Кратковиди дечак Риста био је главни лик Ђурђићевог успешног излета у карикатуралну стилизацију. У почетку је излазио у форми гег–табли и полутабли, а доцније у наставцима под насловом „Риста аутомобилиста“.

Ипак, своја занатски најзрелија остварења Ђурђић ће објавити у едицији Никад робом. За разлику од, на пример, Радивоја Богичевића, Петра Радичевића и Божидара Веселиновића, он није имао свог сталног јунака по коме би остао упамћен. Није био ни нарочито продуктиван. У периоду од краја 1965. до краја 1967. урадиће само четири свеске. Али, и то је било довољно да се представи као један од најталентованијих цртача у овој својевремено веома популарној едицији. У том погледу можда најиндикативнији пример представља стрип „Пожар на памучном пољу“. Ова дирљива прича о сиромашном македонском дечаку Волчету и његовој другарици и симпатији Васки, ћерки суровог земљопоседника Сотира, пронашла је у њему надахнутог илустратора. Објављена је септембра 1966. године.

После готово тридесетогодишње паузе, испуњене сликарством, овај виртуоз четкице и мајстор црно–белих односа 1995/96. поново се вратио својој првој љубави — стрипу. За месечник Наше горе лист нацртао је неколико каишева стрипа „Стева Чокањ & Family“. Почетком прошле године на конкурсу за позоришни стрип у конкуренцији око 300 аутора добија трећу награду у категорији каиша за стрип без наслова. И у тренутку када је изгледало да ће Миодраг Ђурђић свој раскошни таленат опет поклонити стрипу стигла је тужна вест о његовој прераној смрти.

Здравко Зупан

pod20sumnjom

Нема коментара »

Нема коментара.

RSS довод за коментаре на овај чланак. TrackBack URL

Оставите коментар