У издању београдског ИПС-а појавиле су се прве две књиге интегралног издања легендарног Тинтина, белгијског аутора Ержеа. Прва књига доноси прве две епизоде серијала, које су већег обима, а у осталим ће ићи по три албума. Цена је 900 динара, издање је тврдих корица и у колору.

Двадесет шестог маја у 18.00 часова, у сарадњи са амбасадом Белгије издавач ће одржати промоцију овог издања и сусрет са читаоцима у просторијама Француског културног центрау у Београду, у Кнез Михаиловој 31. Учествују уредник Данко Јешић, преводилац Бранислав Глумац и амбасадори Белгије и Француске.

Поштовани читаоци, из штампе је изашао нови, четврти број ревије Златно доба. Овом приликом враћамо се у 1937. годину са стрипом Ђаволов шегрт једног од наших највећих аутора тог доба Сергејем Соловјевим. Прва епизода овог занимљивог остварења под називом Ђаво и његов шегрт почела је да излази у 163. броју листа Мика Миш 31. децембра 1937. године. Током наредне године на страницама истог листа завршен је и наставак под називом Ђаволов шегрт у XX веку.  У случају обе епизоде Ђаволовог шегрта, Сергеј Соловјев је наступио као целокупан аутор, што је можда и разлог одређених недостатака у структури приче и наративне линије. Треба, дакако, поменути и да је ово један од првих радова великог аутора, у ком се и његове ликовне способности тек развијају. Стрип о ђаволовом шегрту, после премијерног објављивања, поновљен је и на страницама побочног издања Забавника Мика Миша, у два броја. Од тада, ово занимљиво остварење никада нигде није било репринтовано, те је ово, у том смислу, јединствена прилика да се после више од седам деценија поново нађе пред читаоцима. 

Овај број, као и све раније, можете набавити у стрипарницама Алан Форд и Дарквуд у Београду, у Клубу обожавалаца стрипа у Новом Саду, књижари Театар у Зрењанину, књижари Византија на Палама и стрипарници Либелус у Загребу. Такође, све бројеве можете наручити на адресу komiko.strip@gmail.com 

Највећи део радова у издању доживљава премијеру на овим просторима, а неке стрип табле ћете видети у новом руху, као што је то рад Жељка Пахека “Синема хисториес” (објављеног у црно-белој техници у Стрипотеци 1986. године). Сада га можете видети у пуном колору. Врло добро знате какав је Жељко колориста…
     Сви они који су волели “Ворлох”-а и “Нити снова о моћи” сада ће премијерно имати прилику да виде стрип изванредног Зорана Туцића “Илихадар” који представља спону између његових радова из осамдесетих година и “Трећег аргумента” који је урадио у сарадњи са Зораном Стефановићем по прози Милорада Павића.
     Ђорђе Миловић, такође премијерно, нам представља стрип “Човек из воде”. Прича проткана људском зависти и похлепом завршава се онирички у дубинама мора Жила Верна.
     “Крв није вода” је стрип никога другог до Санчеза Абулија и нашег Дарка Перовића. Мислим да је поред овако звучних имена излишно говорити о квалитету стрипа, уверите се сами…
     Они који воле саврсено прецизан цртеж, шрафуру без грешке, знају и ко је Гето у свету стрипа и илустрације. Црно-белим стрипом у сарадњи са Слободаном Ивковим пружиће вам уживање самим погледом на стрип.
     Наше горе лист са пуно поентилизма, одличним кадровима и композицијама, Нина Буњевац представља се стрипом “Пружа се прилика”. Ако сте љубитељ онога што негују “Drawn & Quarterly” свидеће вам се Нинин минуциозни рад.
     Легендарни “Спунк” (стрип магазин за младе) поред стрипова у боји неговао је и црно-зелене, црно-жуте странице на којима су се појављвали радови Игора Кордеја и Мирка илића, али и Шандора Гогољака чији рад под називом “Љубав” сада публикујемо први пут .
     Предпостављам да сте са радовима ових домаћих аутора добро упознати и да вам о њиховом квалитету нема потребе још нешто говорити.
     Циљ је био (а тако ће и остати) да у сваком броју представимо по неког изузетно познатог страног аутора. Овог пута су то Виторио Ђардињо са једном кратком никада раније објављеном причом о његовом јунаку Сему Пезу, и Рик Веич ветеран из магазина као што су “Епик” или “Хеви-Метал”. Иако сам љубитељ многих његових стрипова из тога периода испунио сам му жељу и објавио луцидну пародију на Чарлса Брауна под називом “Сњупи”.
     Поред њих, ту су нама можда мање познати млади Шпански аутори као Пау Родригуез (Делкур), Пако Рока (награда на фестивалу “Лука” 2008), Ема Риос (љубитељима манги свидеће се овај стрип под називом ” Накамура”, сјајни Сагар Форниес, Алберто Белмонте, Алеикс Хостау…
     Из осталих земаља присутан је Чешки млади стрип аутор Милош Мазал, из Пољске Јачек Фрас, Белгије Стевен ду Паре…
     Ипак за мене су два потпуно нова квалитетна откровења Марсело Лелис из Бразила и Џим Раг из Сједињених Америчких Држава.
     О свему што см вам написао можете се уверити делимично на следећем блогу: stripolis.blogspot.com/
     Не треба говорити да је ово само почетак нечег већег и бољег, јер не желимо да обећавамо куле и градове стрипофилима који су навикли да буду разочарани. Часопис поред неоспорног квалитета има и низ мана. Једна од њих је свакако недовољна прегледност стрипова, има их много па се на први поглед не може видети где се који рад завршава , а где други почиње, испустили смо једну страницу Нине Буњевац, што је више него аматерски… Ипак нећу бити ни лажно скроман и морам рећи да “Стриполис” завређује пажњу сваког озбиљнијег познаваоца стрипа. Ово је само први корак. Сваки следећи ће бити већи и квалитативно бољи.
     “СТРИПОЛИС” одштампан је на 130 грамском мат кундздруку. Отисци као и повез су одлични. Укупно има 130 страница од којих су 36 у пуном колору.
     Тренутно се може поручити поузећем на адресу
     “Културни центар Зрењанина”
     Народне омладине 1.
     23000 Зрењанин.

     Контакт телефони: тел +38123 535482 • фаx +38123 562 931 • моб +381(0)648116994
     Е-маил: kzcr@kczr.org • Wеб: www.kczr.org

     Ускоро ће бити доступан и на свим осталим познатим местима где се стрипови могу купити а то су стрипарнице “Алан Форд” и “Дарквуд” у Београду, “Клубу обожавалаца стрипа” у Новом Саду… И на крају, у овим кризним временима не знам да ли ће зазвучати лицемерно, због мале куповне моћи нашег становништва, ако кажем да је цена права ситница, а она износи само 400 динара + п.т.т. трошкови (око 4 евра). Често сам био у прилици да нисам могао да приуштим себи задовољство да купим вољени стрип, па би то сада било најмање што бих пожелео да се деси другима. 

У издању зрењанинског Културног центра изашао је први број стрип магазина под називом Стрип полис. На око 150 страна објављено је више стрипова српских и страних аутора, у колору и црно бело. Уредник овог издања је Бранко Ђукић, а од наших аутора ту су Дарко Перовић, Жељко Пахек, Бобан Савић Гето, Зоран Туцић, Ђорђе Миловић. Не знам још тачан списак аутора, знам да је ту и Виторио Ђардино и неколицина познатих стрипаша из иностранства.

Промоција и отварање пратеће изложбе биће 14. априла у Зрењанину, а од гостију ту су  Дарко Перовић, Жељко Пахек, Бобан Савић Гето и  Зоран Туцић. Манифестација ће трајати неколико дана, и тачан програм дешавања требало би ускоро да буде познат.

Легендарна рубрика Роберта Риплија која већ више од седамдесет година забавља читаоце на страницама Политикиног забавника објављена је у књизи тврдих корица, у колору, новосадског издавача Орфелин. Рипли, неуморни цртач, истраживач и светски путник у потрази за чудесним обишао је 201 земљу, и овај факсимил његовог дневника пружа читаоцу искуство из прве руке из тридесетих година прошлог века.

Књигу је могуће директно поручити од издавача са 20% попуста на телефон 021 447 217, или електронском поштом на orfelinns@gmal.com

Друштво љубитеља стрипа Комико расписује отворени годишњи конкурс за антологију под називом

НОВИ СРПСКИ СТРИП

Конкурс је отворен до 31. 12. 2009. године, а пропозиције су следеће:

Конкурс је потпуно отворен по питању теме и жанра, као и технике и стилског израза. Радови морају бити од 1 до 16 табли, морају бити комплетне сторије и не смеју бити старији од 3 годинe. На конкурсу могу да учествују сви домаћи аутори без обзира на годиште. Стрипови треба да буду на српском језику, без обзира на писмо, дијалект или наречје. Биће прихваћени и стрипови на страном језику, али ће они бити преведени у случају објављивања. По окончању конкурса најбоље оцењени радови биће објављени у репрезентативној публикацији А4 формата. Стога, формат радова није посебно ограничен, али сви радови треба да буду прилагођени објављивању на А4 формату. Буџет овог пројекта је ограничен у смислу да Друштво није у могућности да ауторима додели новчану надокнаду за објављивање у антологији, али за све објављене ауторе биће обезбеђени ауторски примерци књиге. Поред ове публикације биће организоване и изложбе пристиглих радова. Стога, уз радове аутори треба да пошаљу и што прецизније контакт податке.

Оригиналне табле или квалитетне фотокопије треба слати на адресу:

Друштво љубитеља стрипа КОМИКО

(За В. Марковића)

Косовска 20

21000 Нови Сад

Радове у дигиталном формату, у резолуцији не мањој од 300дпи слати на адресу komiko.strip@gmail.com. Позивамо Вас да нам се на исту адресу обратите и поводом било каквих питања која будете имали.

У нади да ће ова иницијатива бити успешна и пружити прилику да се и аутори и публика боље упознају са актуелним појавама на домаћој стрип сцени,

С поштовањем

Друштво љубитеља стрипа КОМИКО

У току је новосадски сајам књига, и то је увек прилика да се набави и понеко распродано стрип издање, посебно мањих издавача. Такође, у недељу у 15.00 на сајму се одржава трибина под називом Српски издавачи фантастике. Препоруке с моје стране.

Последњих дана на сајту је додато неколико биографија у секцији Аутори и текстова у Архиви.

Тек недавно сам сазнао за постојање овог издања и после доста труда успео га укључим у колекцију. У питању је репринт прва два стрипа Ђорђа Лобачева из 1935. године. Крваво наследство, први српски стрип чија се радња смештена код нас, тада је излазило на страницама Панораме, а Зрак смрти у листу Стрип. Сценарио за оба стрипа дело је Лобачевљевог кума, Вадима Курганског, потписаног псеудонимом В. Цилић. Овај репринт објављен је поводом 80 година од рођења Лобачева 1989. године у само 99 примерака. Оно што је чудно је да о овом издању не постоје никакви писани трагови, прикази, рецензије, коментари, иако је тадашња критика у великој мери била окренута стрипу.  

Ову прву и једину свеску замишљене едиције посвећене коренима домаћег стрипа приредио је Зоран Матић Мазос из Параћина. Пропратне текстове написали су Жика Богдановић и Бојан Ђукић. Занимљиво је да је 2002. објављено и друго издање исте свеске, али у само 66 примерака.  Колекционарска посластица.

Пре неколико недеља у 86. години живота преминуо је Драган Савић, последњи аутор који је деловао током Златног доба српског стрипа тридесетих и четрдесетих година прошлог века.

Текст који објављујемо изашао је у листу Вечерње новости 13. јануара о.г.

Човек троструког пера

ЧУВЕНИ репортер “Борбе”, али пре и више од свега сјајан сликар, страсни, велики карикатуриста и илустратор, Драган Савић преминуо је у 86. години. Идејни творац угледног конкурса новинске карикатуре “Пјер”, један од зачетника стрипа у Београду и покретача листова “Ошишани јеж” и “Мика миш”, карикатуриста чије су радове преносили “Њујорк тајмс” и многи други светски листови, аутор београдског симбола - врапца од милоште прозваног Џивџан, којег је пре неколико година бранио и на суду у спору са “новокомпонованим” врапцем… - по свему томе остаће упамћен тај “човек од троструког пера”.

Рођен 1923. у Петровцу на Млави, Савић ће постати и остати право београдско дете, чије детињство и младост памте чубурске улице и кафане. Притиснути немаштином, мајка и ујаци пред рат су га послали у Битољ да учи богословију, али ни ту се није пронашао човек који је тврдио да увек мора да има више богова, те се тешко могао помирити са учењем о једном и једином. “Тако из богословије одох у НОБ, ратовах и стигох у уметност, у живот!”, говорио је Савић.

Кад се почетком рата обрео у Тузли и сусрео са Исметом Мујезиновићем, Савић је спремно почео да ради на припреми дивизијског гласила. Из листа 15. српске дивизије НОВ прелази у “Борац”, потом у “Јеж”, а затим - заувек, у “Борбу”. У њој га памте као обдареног приповедача и репортера, ненадмашног илустратора, сликара и карикатуристу који је аутентичном ликовном експресијом допуњавао сувопарни новинарски израз, дајући својим текстовима оригинални печат. Својеврсна ауторска ретроспектива, књига “Реч и слика” објављена крајем протеклог века, сажима - у слици и речи, готово четири деценије Савићевог рада у “Борби”. Поред седморице страних писаца, реч о овом плодном ствараоцу дали су у њој и Лазар Трифуновић, Душко Радовић и Слободан Марковић. Овај последњи ће у речнику мање познатих речи и израза, на крају своје књиге “Сто лудих ручкова Либера Марконија”, њеног илустратора Драгана Савића дефинисати речима: “прогнаник манастира Горњака који животари од сликарства и карикатура”.

Значајан број најбољих аутора и остварења класичног српског стрипа још је крајем 1930-их био објављиван у иностранству, најпре у Француској и Италији. До данашњих дана није у потпуности разоткривено где су све наши класици излазили и када, те су нова сазнања у том смислу и даље врло вероватна, пошто су тадашњи издавачи били веома успешни у пласирању нашег стрипа на инострана тржишта.

Недавно је откривено да је један од најбољих и најпопуларнијих наших стрипова тог доба, Грофица Марго Константина Кузњецова, био објављен и у Турској. Грофица Марго је под називом Контес Марго током 1945. године излазила на страницама ревије 1001 Роман. Кузњецовљев класик објављен је у наставцима од 283. до 327. броја. Касније су у истој ревији излазили и стрипови Константина Кузњецова на тему прича из 1001. ноћи.

Грофица Марго је, иначе, како то бележи Здравко Зупан у својој незаобилазној студији (Век стрипа у Србији, Панчево 2007.), са великим успехом излазила на страницама француског Гавроша (Gavroche). Такође, стрипови Константина Кузњецова излазили су и у другим француским ревијама тог доба као што су Jumbo, Aventures и Le Journal de Toto.