Arhiva za ‘Блог’ kategoriju.

Преминуо последњи члан Београдског круга

Пре неколико недеља у 86. години живота преминуо је Драган Савић, последњи аутор који је деловао током Златног доба српског стрипа тридесетих и четрдесетих година прошлог века.

Текст који објављујемо изашао је у листу Вечерње новости 13. јануара о.г.

ssdЧовек троструког пера

ЧУВЕНИ репортер „Борбе“, али пре и више од свега сјајан сликар, страсни, велики карикатуриста и илустратор, Драган Савић преминуо је у 86. години. Идејни творац угледног конкурса новинске карикатуре „Пјер“, један од зачетника стрипа у Београду и покретача листова „Ошишани јеж“ и „Мика миш“, карикатуриста чије су радове преносили „Њујорк тајмс“ и многи други светски листови, аутор београдског симбола – врапца од милоште прозваног Џивџан, којег је пре неколико година бранио и на суду у спору са „новокомпонованим“ врапцем… – по свему томе остаће упамћен тај „човек од троструког пера“.

Рођен 1923. у Петровцу на Млави, Савић ће постати и остати право београдско дете, чије детињство и младост памте чубурске улице и кафане. Притиснути немаштином, мајка и ујаци пред рат су га послали у Битољ да учи богословију, али ни ту се није пронашао човек који је тврдио да увек мора да има више богова, те се тешко могао помирити са учењем о једном и једином. „Тако из богословије одох у НОБ, ратовах и стигох у уметност, у живот!“, говорио је Савић.

Кад се почетком рата обрео у Тузли и сусрео са Исметом Мујезиновићем, Савић је спремно почео да ради на припреми дивизијског гласила. Из листа 15. српске дивизије НОВ прелази у „Борац“, потом у „Јеж“, а затим – заувек, у „Борбу“. У њој га памте као обдареног приповедача и репортера, ненадмашног илустратора, сликара и карикатуристу који је аутентичном ликовном експресијом допуњавао сувопарни новинарски израз, дајући својим текстовима оригинални печат. Својеврсна ауторска ретроспектива, књига „Реч и слика“ објављена крајем протеклог века, сажима – у слици и речи, готово четири деценије Савићевог рада у „Борби“. Поред седморице страних писаца, реч о овом плодном ствараоцу дали су у њој и Лазар Трифуновић, Душко Радовић и Слободан Марковић. Овај последњи ће у речнику мање познатих речи и израза, на крају своје књиге „Сто лудих ручкова Либера Марконија“, њеног илустратора Драгана Савића дефинисати речима: „прогнаник манастира Горњака који животари од сликарства и карикатура“.

Грофица Марго у Турској

margo11Значајан број најбољих аутора и остварења класичног српског стрипа још је крајем 1930-их био објављиван у иностранству, најпре у Француској и Италији. До данашњих дана није у потпуности разоткривено где су све наши класици излазили и када, те су нова сазнања у том смислу и даље врло вероватна, пошто су тадашњи издавачи били веома успешни у пласирању нашег стрипа на инострана тржишта.

Недавно је откривено да је један од најбољих и најпопуларнијих наших стрипова тог доба, Грофица Марго Константина Кузњецова, био објављен и у Турској. Грофица Марго је под називом Контес Марго током 1945. године излазила на страницама ревије 1001 Роман. Кузњецовљев класик објављен је у наставцима од 283. до 327. броја. Касније су у истој ревији излазили и стрипови Константина Кузњецова на тему прича из 1001. ноћи.

Грофица Марго је, иначе, како то бележи Здравко Зупан у својој незаобилазној студији (Век стрипа у Србији, Панчево 2007.), са великим успехом излазила на страницама француског Гавроша (Gavroche). Такође, стрипови Константина Кузњецова излазили су и у другим француским ревијама тог доба као што су Jumbo, Aventures и Le Journal de Toto.

 

СТРИПОВИ – антологија домаћег алтернативног стрипа

stri1

Stripovi. Bande dessinée indépendante et contemporaine en Serbie et Croatie

У Француској у издању куће Turbo Comix излази антологија савременог алтернативног стрипа аутора из Србије и Хрватске.

На око 200 страна Б5 формата биће застуљени аутори попут Александра Зографа, Востока, Саше Михајловића и других, док је предговор за ову занимљиву публикацију написала Јоана Маркаде, фрaнцуска струп ауторка која је већ неко време у Србији.

Цена антологије је 20 евра, а може се наручити овде.

70 година Политикиног Забавника

 

torta1

Sedamdeseti rođendan „Politikinog zabavnika“

Kultni nedeljnik koji je „mnogima odškrinuo vrata u neke zanimljive svetove“ proslavom u Konaku knjeginje Ljubice obeležio sedamdeset godina izlaženja. Presednik Boris Tadić istakao da „Zabavnik“ treba ugraditi „u temelj obrazovanja nacije“. Povodom jubileja lista PTT Srbija predstavila poštansku marku „Politikinog Zabavnika“.

„Politikin zabavnik je list koji je od osnivanja učio decu da čitaju i pišu, da budu znatiželjni i otvarao im prozore u mnoge oblasti“, rekao je glavni i odgovorni urednik lista Zefirino Grasi na proslavi 70 godina „Zabavnika“.

Ovaj nedeljnik je „mnogima odškrinuo vrata u neke zanimljive svetove i naučio ih da neobične stvari traže u običnim stvarima“. Uvek je nastojao da ne naruši „crvenu liniju“ ravnoteže „u čarobnoj formuli“ koncepcije koja glasi „malo zabave, malo pouke“, rekao je Grasi.

Svečanosti u Konaku knjeginje Ljubice prisustvovao je predsednik Srbije Boris Tadić. U prigodnom govoru, Tadić je istakao da je uz taj nedeljnik odrastao i da ga treba ugraditi „u temelj obrazovanja nacije“.

„Zabavnik je sve generacije posle Drugog svetskog rata činio ozbiljnijim. Uz njega sam učio da čitam i pišem“, rekao je Tadić i dodao: „Da li smo ga dovoljno promovisali među današnjom decom?“

Predsednik Tadić je ocenio da „nema kulture bez stripa“, podsetivši da je „Zabavnik“ ovu umetnost promovisao još u doba između dva svetska rata, donoseći pored ostalog radove velikih autora kao što je Andrija Maurović.

Na proslavi je promovisana poštanska marka „Politikinog Zabavnika“ koju će „PTT Srbije“, zajedno sa prigodno dizajniranom kovertom, pustiti u redovan saobraćaj sutra, na dan rođenja ovog nedeljnika.

Marka i koverat nose motive iz stripa „Dikan“ Laze Sredanovića koji je svojevremeno izlazio u „Zabavniku“, a za dizajn se pobrinuo Jakša Vlahović. Vrednost marke u unutrašnjem saobraćaju je 22 dinara.

Direktor „PTT Srbije“ Goran Ćirić poklonio je Borisu Tadiću uramljenu naslovnu stranu prvog broja „Politikinog zabavnika“ koji je izašao 28. februara 1939. godina.

U početku je štampan u obliku dnevnih novina, a izlazio je dvaput nedeljno, utorkom i petkom. Drugi svetski rat prekinuo je izdavanje časopisa.

„Zabavnik“ nastavlja da izlazi 1952. a 1968. godine menja izgled i od novinskog dobija format časopisa. Strip se je novom Zabavniku izlazio u sredini, umesto u kajiševima.

Najuspešnije razdoblje „Zabavnika“ su sedamdesete godina prošlog veka. List je tada imao tiraž od oko trista hiljada primeraka, štampao se ćitrilicom i latinicom i imao izdanje i na slovenačkom jeziku.

Početkom 1993. godine Politika je na naslovnoj strani objavila naslov: „Sankcije proterale Paju, Mikija i ostale Diznijeve junake.“ Uvođenjem sankcija Diznijevi junaci prestali su da izlaze u svim Politikinim izdanjima. Paja Patak koji prodaje novine, zaštitni znak Zabavnika, koji se od nastanka nalazi u gornjem desnom uglu časopisa, bio je obojen u crno. Nakon prestanka rata i sankcija Pajin lik je ponovo vraćen.

Dve hiljade šeste godine „Politikin Zabavnik“ je proglašen „superbrendom“ Srbije.

www.rts.rs

Фото: Бобан Кнежевић

sredanovic1

Лазар Средановић, аутор Дикана испред макете поштанске марке са популарним стрип јунаком.