Arhiva za ‘Е – К’ kategoriju.

ЗИГОМАР

zasajt11Занимљиво је (можда чак и у великој мери заборављено) да је већ током тридесетих настало неколико стрипова о маскираним херојима, дела домаћих аутора. Пре свих  Зигомар, којег су креирали сценариста Бранко Видић и цртач Никола Навојев, на страницама часописа Микијево царство. Човек атлетске конструкције, са маском на лицу, великим плаштом на леђима, обучен у припијени костим и са два пиштоља за појасом којим доминира круг у који је угравирано слово „З“ – то је Зигомар. Његов пратилац и саборац у вечној борби против светског зла је кинески дечак, Чи-Јанг.

Прича о Зигомару је занимљива. У другој половини тридесетих година, београдска стрип сцена је никла такорећи ниоткуда, са завидним бројем издања и читавим низом стрип цртача који су објављивали у дневним и недељним листовима, као и у специјализованим стрип издањима. Један од битних момената наступио је 1939., када је уредник тада најпопуларнијег домаћег стрип часописа, Мике Миша, одлучио да напусти матичну редакцију и оснује властитити лист. Био је то  Милутин С. Игњачевић, а лист којег је покренуо звао се Микијево царство. Игњачевић је и сам био стваралац, завршио је филмску школу у Прагу и Минхену, раних двадесетих је снимио серију кратких филмова, а са Р. Јовановићем је 1930. и 1932. креирао игране филмове „Кроз буру и огањ“ и „На капији Оријента“. Игњачевић је стрип цртачима који су сарађивали у његовом листу препоручивао да раде на стрип серијалима, и да покушају да креирају сталне јунаке, који ће да се појављују из броја у број. Пре тога, преовлађивали су стрипови који су настали према предлошцима из књижевности, обрадама иностраних узора и слично. Међу Игњачевићевим пуленима био је и Никола Навојев, који је остварио читав низ запажених стрипова (од којих је Зигомар можда најзначајнији), пре него што је 1940. преминуо од последица туберколозе, у својој 27. години. Навојев је лик Зигомара креирао у великој мери се угледајући на тада популаран стрип о Фантому – усудувши се чак да у једној од сторија супротстви ова два јунака. У питању је „историјски“ сусрет , неколико година пре него што је сусретање суперјунака из различитих серијала постало уобичајено у америчком стрипу.  Овај, дакле, занимљиви спој се десио након што су Зигомар и Чи-Јанг приказани како у једној од својих путешествија доспевају до Хималаја. Тамо у беспућу примећују фигуру која им се приближава, Фантом главом. Одмах долази до препирке двојице костимираних јунака – „Та живописна одећа не пристаје ти у овој пустињи“ – каже Фантом. „Изазиваш ме да ти кажем да личиш на циркуског артисту“.  Након тога настаје туча, у којој двојица јунака, као прави џентлмени, упућују један другом комплименте ( „ Ја вам честитам, добро сте поднели ударац, а још поштеније ме ударили“ – Зигомар), док њихови верни пратиоци, Чи-Јанг и Фантомов припитомљени вук Девил, пријатељски другују. Након „ватреног крштења“, два херојска тима постају пријатељи, и настављају да сарађују све до момента када зли факир, под хипнозом, окреће Зигомара и Фантома једног против другог. У хипнотичком трансу, Зигомар, гледајући у Фантома,  изјављује: „Хуљо, крви ћу ти се напити“, а Фантом одговара „Ослободите ме да га задавим“. И тако, прича се наставља новим и новим сукобима,све док Зигомар  самилосно не ослобађа Фантома из заробљрништва, само зато да би се растали уз речи „ви сте џентлмен али вас мрзим… Сада ћемо се растати а када се први пут сретнемо убићу вас“. Сусрет Зигомара и Фантома, међутим, можда је проистекао из прозаичних  редакцијских зађевица – био је то начин да Микијево царство у свом издању макар за тренутак задржи присуство тада популарног лика као што је Фантом, с обзиром да је конкурентски лист Мика Миш био у поседу права на објављивање оригиналних сторија…

 

 

Недавно је, захваљујући репринт издању издавачке куће Стела, које је приредио историчар стрипа  Здравко Зупан, исправљена и једна прастара неправда – након смрти Навојева, наиме, стрип о Зигомару је наставио да црта млади Душан Богдановић ( 1921-1974), чија је сторија „Летећи Зигомар“ кренула да излази у наставцима на страницама Микијевог царства у фебруру 1941.Објављивање је трајало до 9. априла 1941., непосредно након бомбардовања Београда, када је изашао последњи број Микијевог царства, а сторија „Летећи Зигомар“ прекинута четири табле пре краја. Здравко Зупан је скоро детективским радом у редакцијској заоставштини пронашао дотичне четири табле, и први пут, након 67 година, објавио овај стрип у целини. 

Међутим, ко је Зигомар? Интересантно је да је његово име заправо преузето из француске палп литературе – оригинални Зигомар је био јунак крими прича које је још 1909. објављивао лист Ле Матин. Током десетих и двадесетих година појавило се и палп издање насловљено према  екранизацијама.Француски Зигомар скоро да није имао никаквих сличности са српским – осим што је носио маску, али разлог је био управо да би се сакрио од закона, будући да је био вођа ромске банде крадљиваца (чак и његово име долази од унатрашке прочитане речи „Рамогиз“, што је један од назива којим Роми називају себе).

 

Саша Ракезић (из Маскирани праведници у Србији тридесетих, преузето са www.aleksandarzograf.com)