МАКСИМ

maks1Максим у Београду прва је епизода из серијала о Максиму, вероватно најпознатијег и највреднијег остварења Ђуке Јанковића. Аутор је Максима почео да објављује од 1939. године у листу Мика Миш, када је, иако тек пар година активан на пољу стрипа, у потпуности овладао техником новог медија и развио својствени стил, на трагу радова класика тог времена. Ипак, баш је у Максиму Јанковић отишао корак даље у стилизацији цртежа која апсолутно одговара тону самог стрипа и делује свеже и духовито и модерном читаоцу. Шаљиви доживљаји Максима, симпатичног неспретњаковића и срећног баксуза, одликују се лежерним хумором који одолева тесту времена и несумњиво одражава и карактер самог аутора.

Такође, оно што је посебно примамљиво са становишта данашњег читаоца, а управо то је био рецепт за успех и 1939. године, јесте локализација радње. Максимов успех код читалаца, поред несумњивих визуелних и наративних квалитета, тада је условила и чињеница да се сви ти занимљиви и неочекивани обрти догађају у Београду, да кадрови приказују познате локалитете, ликове које је читалац препознавао у својим суседима и познаницима, са којима сe он лако могао поистоветити и са њиховом судбином саживети. Данас, пажљивије читање Максима омогућава препознавање и откривање детаља из живота Београда тог времена, које не мора нужно бити ништа мање веродостојно од строго документарног материјала.

Успех прве епизоде Максим у Београду резултирао је настанком серијала, те је Јанковић до 1941. године нацртао још три епизоде о догодовштинама свог најпопуларнијег лика. Недуго по објављивању у наставцима у матичном листу, серијал о Максиму је у целим епизодама објављен и у листу Забавник. Нажалост, Ђука Јанковић je после рата напустио каријеру стрип аутора, а његова остварења ретко су публикована у послератном периоду. Прве две епизоде серијала о Максиму објављене су у првој половини 1950-их у листу Весели забавник, и, нажалост, никада више. Сада, после више од пола века прва сторија Максим у Београду поново се налази пред читаоцима, иако је сигурно да све четири епизоде заслужују да се нађу у једној луксузној књизи која би на прави начин одражавала значај и вредност овог бисера српског стрипа.

Вук Марковић