ТАРЦАНЕТА

Српска пин-уп дивљакуша
Репринт „Тарцанете“ представља изванредну лекцију ако желите да сазнате понешто о коренима поп-културе у нашој средини
 
tarcaneta2Када сам једном америчком стрип цртачу и теоретичару споменуо Тарцанету, стрип јунакињу насталу тридесетих година на београдској сцени, он је рекао – „хоћеш да кажеш да је у Србији постојао стрип о Тарзану са X хромозомима?“, што је било нешто као констатација да је у тој земљи заиста све могуће. Можда још и чудније од тога да је неком пало на памет да смисли женску варијанту Тарзана јесте сама чињеница да је у претежно руралној, сиромашној Србији тридесетих година био толики број стрип аутора и стрип издања. Потпуно је други проблем што просечан конзумент популарне културе данас и овде једва да поседује некакву свест о свему томе.

За разлику од многих земаља које већ имају музеје посвећене историји стрипа у својој средини, у нас је догађај ако се уопште (икада) појави репринт-албум неког стрип остварења из прошлости. Недавно је издавачка кућа Стелла из Београда покренула едицију Репринт, и као прво издање у серији појавила се „Тарцанета“ Николе Навојева из 1936. – подухват занимљив већ и по томе што је реч о једном од раних, потпуно оригиналних остварења домаћег стрип аутора. Аутор стрипа, Никола Навојев још један је од руских емиграната који су чинили већину међу ауторима „београдског круга“ – као и код многих од протагониста те сцене, и његова животна прича је бурна и трагична. Стрипом је почео да се бави у двадесет другој години живота, а већ 1940. године, у 27, умире од последица туберкулозе… У том кратком периоду, борећи се са болешћу, креирао је чак педесетак стрип сторија.

Тарцанета је стрип који је креирао на самом почетку каријере, али је занимљиво да је лик „оживљен“ и у стрипу Драгана Савића из 1940. године, у листу „Микијево царство“.

Као што није тешко закључити (чак иако, као мој амерички пријатељ, уопште нисте ни видели стрип), Тарцанета је прича о „девојци из џунгле“, женски еквивалент Тарзану. Рекло би се да је Навојев, пре свега у овом лику видео занимљив пин-уп модел – једино што покрива Тарцанетино попрсје су две огрлице, и скоро је сигурно да би на Западу такав цртеж био цензурисан, нарочито с обзиром на то да су стрипови у то време првенствено имали статус литературе намењене деци…

Лик Тарцанете је такође био заснован на популарној литератури и стриповима, али је то тек служило да распали машту читатељства – занимљиво је да је у Америци постојао читав „талас“ стрипова о згодним дивљакушама које признају једино закон џунгле, али је тренд започео неку годину након што је објављен Навојевљев рад. Све је кулминирало педесетих година, и добро је познато да је андерграунд маестро Роберт Црумб у својим раним годинама био велики обожавалац стрипа и ТВ-серије „Схеена, Qуеен оф тхе Јунгле“, што је послужило као инспирација за његова маштања о снажним и горопадним лепотицама. Није потребно да баш будете Сигмунд Фројд да бисте схватили да полуодевени и неприпитомљени примерци женског рода, скривени у џунгли, представљају сексуалну фантазију која изражава жељу да се одбаце рестрикције које намеће „цивилизација“.

У том смислу, репринт „Тарцанете“ представља изванредну лекцију ако желите да сазнате понешто о коренима поп културе у нашој средини, чак иако је очигледно да је то рад још недовољно формираног аутора, из времена када је – као и остали цртачи његове генерације, и сами читаоци разуме се – тек упознавао стрип и његов језик. С обзиром на то да је табле цртао од броја до броја, можда и без припремљеног сценарија, понекад је тешко пратити ток радње (током каснијих година, у време своје зреле фазе, Навојев је остварио успешну сарадњу са сценаристом Бранком Видићем), а уочљиво је да чак и главна јунакиња некада буде прозвана Тарцанета, а некада Тарцана!

Па ипак, захваљујући историографској белешци којом је књига опремљена, и заиста солидној колор репродукцији, објављивање овог албума је права посластица. Остаје нада да је то само почетак још једне наше приче о поновном преиспитивању властитих културних вредности (макар их звали и супкултурним, или тим пре!) које смо заборавили или тужно затурили.

Саша Ракезић
Време
(28.12.2006.)