Датум: петак, 23. јул 2010
Време: 20:00
Место: Кафе галерија ИЗБА
Улица: Жељезничка 4
Град/место: Нови Сад

Одабрани радови пристигли током 2009. на годишњи конкурс под називом НОВИ СРПСКИ СТРИП биће представљени у галерији Изба. Изложбу ће отворити Владимир Весовић. Истом приликом биће представљена и истоимена монографска публикација на 112 страница са радовима 17 аутора. Књига ће се продавати по промотивном цени, а уз присуство бројних стрип аутора свих генерација биће уприличен и коктел.
Добродошли!

Изашао је и други стрип албум у едицији Модерни српски стрип. Ради се о збирци Зорана Туцића, Љуана Коке, Радета Товладијца под називом Нити снова о моћи и друге приче
Формат А4, 56 страна, црно бело, тврди повез.
„Обичан читалац из објективних разлога још не може увидети сложеност и обим Туцићевог опуса, било као самосталног аутора, било са бројним сарадницима, без обзира на поштовање које аутор од почетка добија од јавности. Наиме, делови опуса су му стварани ван стрипа или у неспецијализованим издањима, док неки још нису објављени или чак ни довршени до краја.
Збирка „Нити снова о моћи и друге приче“ управо тиме испуњава и своју другу улогу, осим оне која служи да нам на једном месту да радост поновног прелиставања ових стрипова. Та додатна улога ће бити да се убрза поновно или премијерно објављивање једног од узбудљивијих домаћих стрипских светова, стално променљивог, трагалачког. Али нека разноликост не завара: у бљеску ћемо препознавати и мотиве космичког јајета, луталице-астероида, сусрете виших бића са нижим, контакт створених и нестворених…
И видећемо да је у питању иста стваралачка васељена, чије фракталне одбљеске са чуђењем гледамо, баш на начин како их је и њихов уметник први пут и међу првима приметио.“ – из поговора Зорана Стефановића

Нови ГРРР!Програм, којег приређују Културни центар Панчева и Саша Ракезић, у суботу 24.04.2010., са почетком у 19х, у простору Електрика (Војводе Путника 7, Панчево), посвећен је представљању едиције Златно доба, новосадске издавачке куће Комико.

     Поред најновијег издања ове едиције, у којем је објављен репринт првог броја стрипа о Зигомару, којег су 1939. године креирали сценариста Бранко Видић и цртач Никола Навојев, стварајући тако најпознатијег домаћег “маскираног јунака”, биће говора и о претходним бројевима овог часописа посвећеног историји нашег стрипа.

      Вук Марковић – уредник и издавач, као и историчар стрипа Здравко Зупан, ће говорити о неким од заборављених драгуља овдашњег стрипа, који су по први пут након више деценија објављени у виду свезака едиције Златно доба.

     Истовремено, изложбом радова ће бити представљен Будимир М. Пејаковић, самоуки цртач и сликар, који је у претходном периоду радио на месту „надзорног техничара“ у панчевачкој Рафинерији. Рођен је 1949. године у Пачарађима, у општини Цетиње. Према властитом тврђењу, у детињству и младости је креирао карикатуре, од којих се једна још увек налази у фризерској радњи „Срба“ у центру Панчева.

Промоција новог, 6. броја Златног доба који доноси прву епизоду легендарног ЗИГОМАРА Бранка Видића и Николе Навојева из 1939. године, одржаће се у Панчеву 24. 04. 2010. у оквиру ГРРР! програма.

Учествују: Здравко Зупан, Александар Зограф и Вук Марковић.

Из уводника:

“Зигомара су створили 1939. године за новопокренути лист Микијево царство Милутина Игњачевића. Под снажним утицајем мега популарног Фантома (The Phantom), који је излазио у супарничком Мики Мишу, аутори су креирали свог маскираног праведника који је убрзо у Србији готово превазишао славу и популарност чувеног узора. Но, и поред визуелне сличности од чега аутори нису намеравали да беже, креација Видића и Навојева од самог почетка некако је ближа читаоцу. За разлику од идеализованог Фантома чији су мотиви у сваком тренутку савршено чисти и јасни, а одлучност чврста попут стене у којој је исклесан његов лик, Зигомар буди одређену дозу неповерљивости и нелагоде и показује више рањивости и слабости. Иза његове маске виде се очи, што читаоцу пружа прилику да завири у саму душу свог јунака.

Најављен као „врхунац узбудљивости, врхунац сензација, врхунац свега што је до сада створено!“, Зигомар је брзо освојио наклоност читалаца листа. Занимљиво је да је друга епизода серијала, под насловом Зигомар против Фантома,  донела сучељавање два праведника у истом стрипу, што је један од првих случајева тзв. team up-а у светском стрипу, касније веома честе појаве превасходно код америчких аутора. У наредних годину и по дана, до трагичне смрти Навојева, аутори су објавили још четири епизоде Зигомара. После смрти Навојева, према Видићевом сценарију Душан Богдановић је нацртао последњу епизоду под називом Летећи Зигомар, да би избијање Другог светског рата коначно прекинуло даљи живот овог класика српског стрипа који до данашњих дана код нас привлачи пажњу читалаца и младих аутора, од којих је неколицина урадила сопствена виђења и омаже легендарног борца за правду.“

Књига посвећена стрип цртачу Вељку Коцкару, који је имао само 24 године када је стрељан 1944, осветљава како трагичну судбину једног талентованог и заборављеног аутора тако и време у коме је живео.

Поред опсежног текста о животу и раду овог талентованог умењтника, књига доноси и његов готово комплетни опус у медију стрипа.

Више о овом издању које је приредио Здравко Зупан видети у предговору Саше Ракезића овде.

Поштовани читаоци, изашао је нови, пети, број ревије Златно доба у ком објављујемо прва два стрипа Радомира Перице, једног од најталентованијих српских стрип аутора, који су изашли у Микијевом царству када му је било само шеснаест година. Прва табла Перициног Новог Тарцана изашла је 8. јануара 1941. у 191. броју овог листа. У ритму од две табле недељно пародија младог аутора на Тарзана, тада можда и најпознатијег јунака популарне културе, успешно је надоместила недостатак Дизнијевих и уопште иностраних хумористичких стрипова у Микијевом царству. Стилизација главних ликова у стрипу, поред Дизнијевог, показује и утицај тада популарне јунакиње стрипа и анимираног филма Бети Буп (Betty Boop). Неколико недеља касније овај стрип је у целости репризиран у 172. броју Плавог забавника.

По окончању Новог Тарцана, Перица у 203. броју Микијевог царства од 19. фебруара започиње нови шаљиви стрип под називом Пут на Месец. Цртан у истом маниру, Пут на Месец има истог главног протагонисту сада под именом Мики Мортон, док се псић Цуле из Новог Тарцана сада зове Рики. Сама радња овог стрипа је пародија на Флаша Гордона (Flash Gordon) Алекса Рејмонда (Alex Raymond). Такође, занимљиво је да се у овом стрипу појављују бројни други популарни стрип јунаци чије је доживљаје млади аутор грозничаво пратио 1930-их година. Перицин Пут на Месец до сада је репринтован само једном, у првом броју београдског Малог забавника из 1951. године.

Такође, на овом месту у прилици смо да Вам саопштимо да се раширила продајна мрежа наше ревије и Златно доба сада се може набавити у стрипарницама Алан Форд и Дарквуд и књижарама Беополис, Б92 шоп и Стубови Културе у Београду, у Клубу обожавалаца стрипа и књижарама Соларис и Љубитељи књиге у Новом Саду, књижарама Ин бук у Шапцу, Театар у Зрењанину и Византија на Палама. 

Поштовани читаоци, обавештавамо Вас да је из штампе изашао први албум наше новопокренуте едиције која ће објављивати најбоље домаће стрипове савремених аутора. Едиција почиње са Бреком Дарка Перовића, свакако једним од наших најбољих остварења у медију стрипа. Албум је штампан у 500 примерака, тврдог је повеза и има 48 страница. Брек ће се у продаји наћи од 10. јула, о чему ћемо Вас још обавестити. Поговор је написао Зоран Ђукановић, и у наставку преносимо делове тог текста:

„Са Бреком Перовић је снажно вратио приоритет приповедачком чину у домаћем стрипу с краја осамдесетих. Наравно, после искустава радикалних светских струјања у стрипу седамдесетих и почетком осамдесетих, за Перовића више није било могуће да се врати сасвим класичној, конвенционалној причи. Акционост Перовићеве приче богато је прожета неком врстом приповедачке меланхолије. Ту је могуће и потребно дешифровати неке ванстриповне утицаје. То су свакако утицаји шпијунске прозе Ле Кареових романа, кинематографски утицаји Блејд Ранера Ридлија Скота, а у траговима и Сталкера, па и Солариса и Огледала Андреја Тарковског.“

„Дарко Перовић је са Бреком направио корак од седам миља. Овај искорак је био толико велики да је одредио цртачку судбину једног тихог момка који би пригушеним гласом понекад нешто ненаметљиво искоментарисао међу претенциозним главама којих се могло срести на састанцима Београдског круга 2 у Мажестику. Неки су више причали, тек понешто урадили док су развијали идеологије стрипа, шта се мора обожавати, а шта заслужује доктринарни презир са „Олимпа”. Дарко је, међутим, углавном ћутао. Бавио се пасивним авантуризмом цртачког стола. Знао је да се тамо налази срце тајне.“

Објављена је књига (Б5, 200 страна) одабраних стрипова Александра Зографа „Половни свет“ у издању ЈП Службени гласник. Александар Ракезић – Зограф, добитник је награде „Десимир Тошић“ за ту књигу, која му је додељена 19. фебруара, на дан Тошићевог рођења. Зограф, иначе, тренутно редовно објављује своје стрипове у недељнику Време.

- Реч је о репрезентативној књизи радова Александра Зографа, који је један од најпознатијих стрип аутора овде и у свету. Зограф није представник индустријског, већ ауторског стрипа и као такав је препознат у иностранству, пре свега у Америци, Француској и Италији. У тим земљама стрип није сведен на једноставну димензију и третира се као уметност. Дакле, тамо су померене границе стрипа, који представља дубоко промишљање и сведочење о времену у коме живимо. Стрипови Александра Зографа садрже приче о путовањима, приче из давнина, занимљиве разговоре са људима… Иначе, догађаји из његовог живота веома су необични, односно хиперреални, тако су врло интересантни за стрип-обраду – објаснио је Небојша Грујичић, уредник културне рубрике Времена.

- Посебан угао из кога посматрам свет очигледан је у књизи „Половни свет“. Ипак, теме у свим мојим стриповима односе се на реалан, стваран живот. Приче увек проналазим, никад не измишљам. Проналазим и људе који могу да кажу узбудљиве приче, као и старе, заборављене, а веома занимљиве књиге. Такође, често путујем, упознајем занимљиве људе и правим приче о посећеним местима. Међутим, не проналазим све приче на позитивним местима. Људи су највише понижени у породилиштима, школама и на гробљима, али и та места могу да буду јунаци стрипова, јер се ту добро види однос државног система према људима који живе у конкретној земљи. Хоћу да кажем да приче проналазим свуда, односно да свуда око нас има много невероватних ствари, али се осећај за необично налази у сопственом размишљању – објаснио је Зограф.

На традиционалном фестивалу стрипа у Бриселу данас је представљена изложба радова српских аутора и цртача стрипова који махом сарађују с издавачима у Француској и Белгији. 
На фестивалу су изложени цртежи Дражена Ковачевића, Зорана Јањетова, Милана Јовановића, Александра Гајића, Леа Пилиповића и Тибериу Беке. Љубитеље и ауторе стрипова је поздравио амбасадор Србије у Белгији Радомир Диклић који је указао на дугу традицију и популарност стрипа у Србији. Диклић је посебно поменуо велико име светског стрипа Енкија Билала који је из Београда дошао и направио велики успех у Паризу, једној од престоница ове уметности. У приказу изложбе су белгијски организатори истакли да је у Србији и бившој Југославији стрип био у правом процвату 1970-их и 1980-их година. Навели су и да је у доба социјалистичке власти постојала прлична слобода за домаће ауторе и издавање стрипова страних сценариста и цртача, осим у случају страних стрипова који су отворено криковали комунистичке режиме. У Србији је, како је подвучено, после 2000. године дошло до замаха у издавању стрипова и посебно у повезивању српских цртача с француско-белгијским тржиштем, а најпопуларнији су јунаци фантастике